Зоран Станковић био је председник Координационог тела Владе Србије за Прешево, Бујановац и Медвеђу.
Рођен је 1954. године у Теговишту, код Владичиног Хана.
Током своје каријере био је министар здравља и одбране у Влади Републике Србије и министар одбране Србије и Црне Горе, као и начелник Војномедицинске академије (ВМА) од 2002. до 2005. године.
Станковић је био и министар одбране у Савету министара Србије и Црне Горе све до раздруживања.
Завршио је медицински факултет у Нишу 1980. године, а последипломске студије из области судске медицине завршио 1988. године на ВМА.
Експертиза за војне и цивилне судове
Као лекар-форензичар вршио је судско-медицинске експертизе за потребе војних и цивилних судова, а више пута је пружао и експертску помоћ Хашком трибуналу.
У биографији на сајту Координационог тела наводи се да је био члан и председник Југословенског комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права Владе СРЈ.
Од краја 1991. до 1997. године вршио је обдукције посмртних остатака више од 5.000 погинулих на ратним просторима бивше Југославије, а подаци из обдукционих налаза касније су му послужили за израду докторске дисертације коју је одбранио 1997. године.
Исте године на основу прикупљене грађе предложио је оснивање тима за истраживање последица НАТО бомбардовања на подручју Републике Српске.
Санитетски генерал-мајор у пензији
Проглашаван је за најбољег младог лекара у саставу санитетске службе ЈНА и најбољег старешину санитетске службе.
Поред редовног, унапређиван је три пута у више чинове – у чин мајора, потпуковника и санитетског генерал-мајора.
Учестовао је у писању више књига, објавио је преко 50 научних и стручних радова, био је сарадник у изради више документарних филмова и музејских поставки.
О жртвама рата држао је предавање у Кембриџу, Лондону, Паризу, Хагу, Утрехту, Амстердаму, Кијеву, као и парламентима Велике Британије и Украјине.
Станковић је за собом оставио супругу и две ћерке.
Извор: rts.rs
