Благовијести спадају у Богородичине празнике, који су женски, па се многе жене на данашњи дан моле Богородици за свој пород, одлазећи у цркве и манастире гдје су иконе посвећене Благовијестима.
Према предању, када је Марија напунила 15 година, након 11 година служења у јерусалимском храму, свештеници су јој рекли да закон налаже да не може остати ту, већ да мора ступити у брак. Ипак, она им је одговорила да се посветила Богу и да жели остати дјевојка до смрти. Тада је првосвештеник Захарија окупио 12 људи из племена Давидова да би је једном од њих оставио на чување. Марија је тако повјерена на старање праведном Јосифу, који је тада имао 84 године.
Јеванђеље каже да се Архангел Гаврило јавио девици Марији обасјан архангелском свјетлошћу, док је она држала отворену књигу пророка Исајије и саопштио јој да ће родити сина Божијег.
"Радуј се, благодатна. Господ је с тобом", ријечи су Архангела Гаврила којима је отворена историја Новог Завјета и почела обнова човјечанства.
Идеје обнове и рађања донијеле су са собом и вјеровање да на овај дан треба устајати веома рано и са песмом започети радове. Управо због тога обичаји налажу да се на овај празник обавезно почисте кућа, двориште, обори, штале и да се све ђубре спали.
Некада се вјеровало да дјевојке уочи овога дана треба да накупе суве гранчице и дрва, и од њих направе велику ватру, на каквом брду, сеоском раскршћу или другом видном мјесту. Око ватре би се окупљали и млади и стари, уз пјесму и весеље. Када би се ватра довољно распламсала, они спретнији би је прескакали, јер се сматрало да ће онај ко прескочи пламен бити цијеле године заштићен од уједа змије.
У народу Благовијести важе као и дан који се светкује због змија. Уочи Благовијести, дјеца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: “Бјеж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!”
Такође, постоји вјеровање да дан након овог празника, па све до Великог петка, може да се започне неки велики и важан посао, али и доносе битне животне одлуке.
Прослављање Благовијести и данас за људе на селу, али и пољопривреднике, представља почетак радова на пољу, сјетве пшенице и јечма, калемљење и обрезивање воћа. Тако се вјерује да је дошао крај зиме, па постоји изрека која каже: "Ако на Благовијести киша окваси волу рог, биће добар род".
Иначе, Благовијести су један од 12 највећих хришћанских празника, који се увијек славе 25. марта по старом, а 7. априла по новом календару.
Извор: telegraf.rs
