O Džej Simpson, slučaj koji je promenio Ameriku i prirodu medija: Prvi rijaliti u istoriji televizije

Legenda kaže da je bek Njujork niksa Džon Starks dobio loptu negde na
protivničkoj polovini, kada je En-Bi-Si prekinuo prenos četvrte
utakmice finala NBA lige između Niksa i Hjuston rokitsa 17. juna 1994.
godine, kako bi se uključio u direktan prenos policijske potere za O
Džej Simpsonom, optuženim da je ubio bivšu suprugu Nikol Braun Simpson, s
kojom je bio u braku od 1985. do 1992. i imao s njom dvoje dece, i
njenog prijatelja Ronalda Goldmana.

„Pilot epizodu“ prvog rijalitija u istoriji televizije, u kojoj je
dvadesetak policijskih automobila u poteri pratilo beli „ford“ koji je
vozio Simpson, gledalo je neverovatnih 95 miliona Amerikanaca. Poteru je
snimalo ukupno sedam helikoptera, dok su se duž puta okupljale grupe
ljudi, glasno podržavajući najpopularnijeg begunca u istoriji SAD.
Utakmicu između Njujorka i Hjustona niko više nije ni pomenuo.

Posle En-Bi-Sija, i druge nacionalne mreže i lokalne televizije jedna
za drugom su prekidale program i uključivale se u prenos potere, a
rejting im je naglo padao kad god bi neki od helikoptera morao da sleti
kako bi dopunio gorivo. Lanac „Domino“ je tog dana prodao rekordan broj
pica.

Samo tri godine ranije Los Anđeles je goreo posle ubistva
Rodnija Kinga, pa su preostale varnice rasnih napetosti raspaljivane po
naseljima kroz koje je potera za O Džejem prolazila. Stanovnici delova
„grada anđela“ poput Komptona, Inglvuda i Vatsa izlazili su na ulice,
nosili transparente se porukama podrške Simpsonu i žestoko negodovali na
pojavljivanje policije.

O Džej je u jednom trenutku prislonio „magnum“ na slepoočnicu.
Hroničari tvrde da od tog trenutka nije bilo nikakve dileme – svaki
treći Amerikanac želeo je uživo da gleda raspad života jednog od
najvećih selebritija Amerike.

Gledaoci ispred ekrana iščekivali su rasplet: da li će automobil pred
poterom izleteti sa puta ili će O Džej razneti sebi lobanju pucnjem iz
revolvera, nakon čega će dvoje dece, koja su upravo ostala bez majke,
postati siroćići.

Ispostavilo se da neće. Simpson se, zajedno sa bivšim saigračem Alom
Koulingsom, dovezao do svoje kuće gde ga je čekalo tridesetak
specijalaca. Jedan ga je gledao kroz snajperski nišan dok je grlio decu.
Sat kasnije, pošto se javio majci i popio čašu soka, odveden je u
policijsku stanicu, gde je dobio novi identitet – zatvorenik 4013970.

U svakom drugom slučaju, ovakva priča završila bi na naslovnoj strani
novina koje se posle čitanja obično koriste kako bi se obložilo dno
korita u kojima kućni ljubimci obavljaju nuždu i potom bile bačene u
đubre, a sama priča bi ubrzo bila zaboravljena. Međutim, u slučaju O
Džej Simpsona prenosi potere i suđenja koje je usledilo, dramatično su
promenili društvenu, pravosudnu, političku, sportsku i medijsku sliku
Amerike.

Suđenje O Džej Simpsonu

Cudija Lens Ito dozvolio je direktne prenose suđenja, pa su sudije,
odjednom, počele da glume sudije, a advokati su glumili advokate. Virus
se proširio i na svedoke, eksperte pozvane da veštače i, na kpaju, sve
prisutne u sudnici.

Tokom nešto više od godinu dana suđenja, „pilot epizoda“ ovog
rijalitija dobila je i nastavak, pošto je postavljena scenografija
idealna za medijski, politički i pravosudni šou. 

Velika zvezda na optuženičkoj klupi, Afroamerikanac optužen za
ubistvo dvoje belaca, detektiv optuživan za rasizam, glamurozan tim
branitelja, gomile novca, talasi prljavština i glasina, te na koncu
sastav porote koju je činilo devet Afroamerikanaca, dva belca i jedna
osoba poreklom iz Latinske Amerike, činili su idealnu podelu uloga za
najveći spektakl u istoriji televizije.

Direktan prenos suđenja, koje je postalo prava opsesija za čitavu
Ameriku, ostavio je neizbrisiv trag na SAD devedesetih i uspostavio
mnoge modele za vreme koje je dolazilo. Beli i crni gledaoci su,
gledajući iste kanale, dolazili do različitih zaključaka, očekivanja i
interpretacija.

Svi su bili prilepljeni za ekrane – belci, crnci, bogataši, siromasi,
žene i muškarci. Medijsko praćenje suđenja i svih dodatnih detalja
godinu i po dana predstavljali su drogu bez koje milioni gledalaca nisu
mogli da opstanu. Bio je to, kako navode medijski analitičari, trenutak u
kome su vesti prerasle u zabavu i zauvek promenile medijsku sliku
sveta.

Oktobra 1995. godine sud je oslobodio Simpsona, iako je posle
privatne tužbe O Džej morao da isplati 33,5 miliona dolara porodicama
Nikol Braun Simpson i Ronalda Goldmana.

U Simpsonovu nevinost, ni posle epskog suđenja, nije poverovao
apsolutno niko – od Afroamerikanaca koji su smatrali da nije kriv prosto
zato što pravosuđe nije dokazalo da je počinio dvostruko ubistvo, do
većine belaca koji su smatrali da jeste ubio dve bele osobe ali je,
zahvaljujući novcu i spletkama, uspeo da se izvuče.

Tokom suđenja su isplivale i mnoge prljavštine u američkom društvu,
poput odnosa policije prema Afroamerikancima, nasilja u porodici,
uticaja novca na pravosudni sistem i implikacija koje je ovaj slučaj
imao na rasne odnose.

„Mnoge su stvari delovale trulo, neke su bile sirove“, rekla je
godinama kasnije Greta fon Susteren, profesorka sa Harvarda, koja je
tokom suđenja, zbog pravnih analiza koje je iznosila na Si-En-Enu,
postala prava zvezda.

Scenografija za medijsko ludilo

Brentvud, u kojem se nalazi Simpsonova kuća, smešten je u podnožju
Santa Monike i slovi za čist, porodični kraj, neobično nalik
Konektikatu. Bez noćnih klubova i sa tek ponekim kafićem u kojem su
ljudi bezbrižno pijuckali kafice, bio je potpuna suprotnost centru Los
Anđelesa. Relativna skrajnutost i mirno okruženje učinili su da cene
nekretnina u ovom kraju eksplodiraju. Uostalom, osim O Džeja tu su
živeli Harison Ford, Meril Strip, te porodica Luinski, čija je ćerka
Monika u julu te godine tek počela da stažira u Beloj kući.

Kako je suđenje teklo, ispostavilo ce da se iza mirnih fasada
skrivenih u zelenilu Brentvuda, kriju Sodoma i Gomora. Bar su tako
tvrdili branioci O Džej Simpsona kao i Fej Resnik, navodna najbolja
prijateljica Nikol Braun Simpson, opisavši je kao ženu koja je nove
muške poznanike znala da časti oralnim seksom, što je, kako se kasnije
ispostavilo, postalo zaštitni znak ovog gradića, a posebno kada se u
čitavu priču, par godina kasnije, spuštenih pantalona uključio i
predsednik SAD, Vilijem Bil Džeferson Klinton.

Gledaoci su saznali sve – kako je Nikol Simpson, od kada se razišla
od O Džeja, imala dvostruki život, u kojem je danju vodila dobrotvorne
akcije za uzvišene ciljeve a noću kokainske egzibicije nabijene seksom
sa mlađim muškarcima.

Ali, ispostavilo se i da je O Džej redovno tukao Nikol, o čemu
svedoče i telefonski snimci poziva policiji od koje je pokušavala da
dobije pomoć. „Vratio se… Molim vas… On je O Džej Simpson… Ubiće
Boga u meni“, snimljeno je 25. oktobra 1993. godine. Tokom godina,
zabeleženi su mnogi njegovi napadi ljubomore, svaki put kada bi Nikol
pogledala drugog muškarca.

Odbrana je u suđenje ubacila i „kokainski momenat“, ne verujući
preterano da će taj deo priče imati bilo kakav efekat na porotu, između
ostalog i zbog činjenice da je telo Nikol Simpson pronađeno u stravičnom
stanju – glava joj je za ostatak tela bila vezana samo tankim parčetom
kože.

Advokati odbrane su pokušali da od O Džeja naprave žrtvu, pa je
losanđeleska policija prikazana kao najveća rulja primitivnih rasista
ikada skupljena na jednom mestu, ukoliko se izuzmu sastanci Kju Kluks
Klana. Advokat Džoni Kokrejn je u sudnici jednog od policajaca uporedio
sa prohitlerovskim simpatizerom Klana, zbog čega je glasno protestovao
drugi član tima odbrane, Jevrejin Robert Šapiro.

Kokrejnov opis policajaca kao gomile jednoobrazno odevenih glupana,
nedovoljno inteligentnih da valjano prikupe dokaze, uz nešto rasizma i
teorija zavere, uspešno je delovao na multietničku porotu, koja je
Simpsona oslobodila krivice.

Brojni Afroamerikanci, međutim, nikada nisu priznavali O Džeja kao
svog heroja, ponajviše jer je još sredinom šezdesetih godina odbio
predlog aktiviste Ezre Edelmana da podrži bojkot Olimpijskih igara u
Meksiku. Simpson je kasnije tvrdio da je Edelman pokušao da ga
„iskoristi“, što ga je koštalo velikog dela ugleda među crncima u SAD.

Crnački heroji, posle podignutih pesnica na pobedničkom podijumu
tokom Olimpijade u Meksiko Citiju 1968. godine, postali su sprinteri
Tomi Smit i Džon Karlos. Na podijum su se popeli bez patika, u crnim
čarapama, a Smit je oko vrata nosio i crnu maramu. Stajali su mirno i sa
visoko podignutim pesnicama dok je stadionom odzvanjala američka himna.

Marama je predstavljala simbolično upozorenje na linč
Afroamerikanaca, a bose noge siromaštvo. Nekoliko sati kasnije,
Međunarodni olimpijski komitet osudio je njihovo ponašanje, dok ih je
američki olimpijski komitet dva dana kasnije suspendovao i poslao
kućama.

Medijski spektakl

Do trenutka kada su pronađena tela Nikol Braun Simpson i njenog
prijatelja Ronalda Goldmana, Amerikanci su TV programe pratili prema
unapred zacrtanim shemama. Prekid programa zarad prenosa bilo kakvog
događaja, osim atentata na predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija,
jednostavno nije bio opcija.

Posle En-Bi-Sija, koji je probio led prekidajući prenos NBA utakmice
zbog potere za O Džej Simpsonom, istim stopama krenuli su tada ne
preterano moćni Si-En-En i još manje poznata Kort TV, odlukama da svoj
program u potpunosti podrede suđenju. Foks njuz i Em-Es-En-Bi-Si, koji
su takođe otkinuli deo medijskog kolača, u tom trenutku bili su stari
svega dve godine.

Dan za danom, gledaoci su odustajali od do tada neprikosnovenih
sapunica i detektivskih serija prikazivanih u udarnim terminima i
prebacivali ce na kanale koji su prenosili suđenje, s prostim
objašnjenjem – ono je imalo obeležja oba žanra. Od deset najgledanijih
sapunica emitovanih u periodu u kojem je O Džej zavladao televizijama,
čak šest je skinuto sa programa.

Šesnaest meseci dug sudskih proces iznedrio je i učvrstio čitav niz
novih televizijskih formi, poput celodnevnih vesti i rijaliti programa,
pothranjujući njima nezajažljivu glad planete za tračevima.

Razlog za to je jednostavan: Simpson je pre početka suđenja bio
ogromna zvezda, jedan od najboljih raning bekova u istoriji američkog
fudbala, kralj bezbrojnih reklama i glumac, Afroamerikanac koji je
pregazio rasne barijere i to koristio u nonšalantno koncipiranim
reklamama u kojima je nehajno džogirao po aerodromima i preskakao kofere
u spotovima rentakar kompanija.  

Početkom suđenja taj svet je naprosto iščezao. Gledaoci su ostali
zalepljeni uz ekrane čekajući novi zaplet sage, a televizijski
producenti i sportski agenti počeli su da se spremaju za narednu fazu u
razvoju američkog društva, u kojoj nacija više neće imati preterano
poverenje u pravosudni sistem i profesionalne sportiste.

Ovoliko interesovanje za slučaj O Džej Simpsona kombinacija je
slučajnosti, okolonosti i tajminga koji će se teško ponoviti – velika
zvezda sedela je pred porotom zbog optužbe za dvostruko ubistvo,
cudnicom su defilovale zvezde, pominjani su rasni problemi i seks.

Odluka da se ovaj događaj prati uživo, bez prekida, umnogome je
predstavljala uvod u razvoj medija koji će kulminaciju doživeti
eksplozijom interneta, sa lajv strimovima i neprestano dodavanim
detaljima po sajtovima i društvenim mrežema. Dva televizijska kanala su
pre trideset godina neprestano tolila glad gledalaca za informacijama na
način na koji to danas radi bezmalo svaka medijska kuća. 

Suđenje i posledice

Suđenje O Džej Simpsonu je, uz eksploziju rijaliti programa i
tabloidizaciju medija, imalo i pozitivne strane. Tokom njega su prvi put
upotrebljeni DNK dokazi, pa je kasnije oko 300 nepravedno osuđenih
ljudi, pomoću tada naučne novotarije, uspelo da se domogne pravde i
slobode.

Veliki oglašivači godinama potom izbegavali su da angažuju sportiste
strahujući da bi neki od njih mogao postati novi O Džej. Ovakvom statusu
doprineli su, na svoj način, i Simpsonovi naslednici u NFL ligi – Aron
Ernandez i Majkl Vik. Njih dvojica, prvi zbog ubistva, drugi zbog borbi
pasa, su u ozbiljnoj meri dodatno ugrozili prestiž ovog sporta.

Deo kontroverze sa suđenja nastavljen je i u hip-hop kulturi, pa se
reper Džej Zi svojevremeno našao na meti ozbiljnih kritika zbog stihova u
pesmi „Priča o O Džeju“, koji glase: „Nisam crnac, ja sam O Džej…
okej“, kao i pominjanja Jevreja u dvosmislenom kontekstu, ali i kasnijih
izjava da suđenje nikome ne bi bilo interesantno da Simpson nije bio
crnac.

O O Džej Simpsonu pisao je i Tupak Šakur, Kanje Vest je poručivao da
će se „podsmevati sudu kao O Džej kada je oborio optužnicu za ubistvo“, a
Lil Vejn je to učinio malo brutalnije.

JAY-Z – The Story of O.J.

O slučaju O Džeja je snimljeno nekoliko igranih filmova i veći broj
dokumentaraca. O njegovom suđenju tračale su Margaret Tačer i Benazir
Buto, a hroničari tvrde da je prvo pitanje koje je ruski predsednik
Boris Jeljcin uputio Bilu Klintonu tokom susreta 1995. godine glasilo:
„Mislite li da je O Džej kriv?“

O Džej Simpson je 2008. godine osuđen na 33 godine zatvora za oružanu
pljačku u jednom hotelu u Las Vegasu i otmicu dvojice trgovaca
sportskim suvenirima, s mogućnošću uslovne slobode posle devet
godina. Iz zatvora u Nevadi posle odsluženja kazne pušten je oktobra
2017. godine

Umro je 11. aprila, od raka, u 76. godini. I posle O Džejove smrti, pitanje Borisa Jeljcina ostaje bez odgovora.

Izvor: rts.rs/Rade Maroević