ЗВОРНИК – Богатство наслијеђа српске културе од 1196. године, када је манастир Хиландар утемељен, па до данашњих дана толико је велико, да уопште није јасно шта значе тврдње оних који српски народ називају заосталим, ретроградним и анахроним, рекао је аутор едиције "Ризница српске духовности" Миле Пајић.
Пајић је нагласио да је Србија од оснивања светог манастира Хиландара, који је темељ српског духовног, културног и националног идентитета, почела да се назива модерном.
Пајић, који је и главни и одговони уредник ове едиције, рекао је да је у "Ризници српске духовности" сабрано свеколико српско пребогато историјско, државничко, културно, а прије свега, национално и духовно наслијеђе у шест књига.
"Срби су почели досељавање на Балкан негдје у петом вијеку, па смо овом едицијом хтјели да повежемо у једну хронолошку цјелину свих 15 вијекова трајања и живљења Срба на Балкану", рекао је Пајић синоћ у Зворнику на представљању едиције.
Он је додао да је прва књига посвећена светом манастиру Хиландару, који је темељ српске духовности, те културног и националног идентитета.
"Друга књига говори о светињама старе Рашке задужбине Немањића, у којој се описује период Немањића до периода краља Милутина", рекао је Пајић и додао да трећа књига говори о светињама српског народа – наслијеђу хришћанског оријента, обрађујући период од краља Милутина до силаска са власти династије Немањића.
Према његовим ријечима, у четвртој књизи описане су светиње моравске Србије из периода кнеза Лазара, његовог сина Стефана Деспота Лазаревића, као и динанстија Бранковића, која је по сваку цијену покушала да одржи српску средњовјековну државу.
Он је нагласио да пета књига говори о периоду без државе, када је српска држава угашена 1459. године.
"Али, између 1459. и 1690. године, када су Срби са патријархом Арсенијем Чарнојевићем кренули ка сјеверу, испред турске најезде, десила се велика духовна обнова српског народа, што је славни период, иако га у неком колективном сјећању памтимо као мрачни период", рекао је Пајић.
Аутор едиције, каже да шеста књига говори о периоду од 1690. године до данашњих дана, када се десила велика обнова српске државе и српског националног идентитета.
Извршни директор издавачког дијала едиције "Ризница српске духовности" Предраг Јовановић истакао је да едиција има континуитет једног народа који преноси Хришћанство на овим просторима независно од граница – садашњих и пређашњих.
Он је појаснио да се пројекат ове едиције састоји из издавачког и изложбеног дијела.
"Изложбени дио садржи 262 акварела са којима су опремљене књиге едиције, док се акварели, који су поклоњени српском народу и Српској православној цркви на службу, налазе у Соко Граду код Љубовије", рекао је Јовановић.
Представљање едиције одржано је у оквиру манифестације "Зворничко културно љето", која је почела 2. а завршава 8. августа.
