Срж постојања дугује Матриксу до те мјере, да би га било неправедно назвати само клоном. Он је његов ненадарени брат, који упорно одбија да се баци у други посао.
Матрикс урађен продукцијским стилом Гатаке, уз све паралеле које носе браћа из другог остварења. Овдје је агент одувијек и Нео, само се пред крај одлучи за праву страну. Нема робота, људи сами одлучише бити као они.
Након Трећег свјетског, проблем новог рата рјешавају забраном осјећања. Сензибилне душице хапсе, а потом кремирају. Два стуба система су граматонски свештеник и прозиум.
Први је врхунски обучен полицајац, што проводи вољу Оца, помоћу вјештине "кате ватреног оружја". Прозиум је бенседин, валијум, прозак, и већ тај дио љекарне. Либрија је стога лишена убијања. Осим оног што свакодневно проводе њени тетраграматонски тимови.
Супротстављају им се типови с изгледом крајњих шмокљана, или прљавих непријатеља (зависи од продукције). Масне косе, вијетнамке и калашњикови. Они су за умјетност и остале трице забрањене у Либрији, као и у свим нормалним земљама свијета.
Алтернативни спектакл са комерцијалним апетитима.
(Редитељ: Курт Вимер; Улоге: Доминик Пурсел, Кристијан Бејл, Шон Бин)
