БРИСЕЛ – Белгијски премијер Ерман Ван Ромпуј појавио се као највјеројатнији кандидат за предсједника Савјета Европе, или предсједника ЕУ.
У дипломатским круговима у Бриселу незванично кружи ова информација, након што је нешто раније чешки Уставни суд донио одлуку да је Лисабонски уговора у складу са Уставом те државе.
Тиме је постало извјесно да ће чешки предсједник Вацлав Клаус потписати документ, чиме ће бити окончан процес ратификације Лисабонског уговора у цијелој ЕУ.
Највјеројатније 18. новембра, европски лидери одржаће ванредни самит на којем ће објавити имена за двије нове функције – предсједника ЕУ и шефа европске дипломатије које су предвиђене Лисабонским уговором, којим су предвиђене далекосежне реформе институција ЕУ.
Још неколико кандидата се појавило уз Ван Ромпуја, а то су бивши аустријски канцелар Волфганг Шисел, садашњи холандски премијер Јан Петер Балкененде и шведски премијер Фредрик Рејнфелт, али су посљедња двојица рекли "да већ имају функцију".
Као потенцијални кандидат отпао је бивши британски премијер Тони Блер, као превише јака и контроверзна личност, али уз њега и његов највећи конкурент, премијер Луксембурга Жан Клод Јункер за којег се тврди да се кандидовао "да би неутрализовао Блера".
Ван Ромпуј је Фламанац, демохришћанин и човјек који је успио да састави и одржи белгијску владу, што је био изузетно тежак задатак, уколико се узму у обзир потпуно супротне политичке тенденције Валонаца и Фламанаца.
Валонци желе централизову Белгију а Фламанци су на ивици да затраже независну државу.
Он је, такође, човјек договора, скроман, из сјене, што одговара осталим лидерима у ЕУ, који не желе да им се неко намеће.
Такође, тиме је остављен простор да се као врло јака функција створи високи представник за спољну политику или министар спољних послова ЕУ.
Шеф европске дипломатије би објединио функцију коју сада има Хавијер Солана, али би, истовремено, био и потпредсједник Европске комисије.
Министар иностраних послова ЕУ имао би свој, независни буџет, своју дипломатску службу, што би га чинило врло моћним.
У свом портфељу не би имао проширење и помоћ за развој ни Г20, али би ипак има врло широко поље рада. Био би личност за контакт с Кином, Русијом, САД, Блиским истоком и другим државама.
На тој функцији многи би радо видјели шефа британске дипломатије Дејвида Милибенда. Поред њега, кандидат је још и бивши румунски министар Адријан Северин, али је нереално мислити да би старије чланице ЕУ то допустиле, док није искључено да се до одржавања ванредног самита ЕУ, појави име још неког кандидата.
