БАЊА ЛУКА – Болоњска декларација није догма, нити списак прописаних правила којих се морају придржавати све високошколске установе, већ оставља широки простор да све оне специфичности појединих образовних система буду уграђене у рад високошколских установа, придржавајући се темељних принципа, поручили су учесници Међународне конференције "Искуства у провођењу Болоњске декларације".
Закључци са ове дводневне конференције, која је јуче и данас одржана у Бањој Луци, а на којој је учествовало око 200 професора, студената и научних радника из осам земаља биће дефинисани у наредних десетак дана, те прослијеђени ресорним министарствима, како би послужили као основа у изради законске регулативе у области високог образовања.
Ректор Универзитета у Бањој Луци Станко Станић рекао је да су организатори конференције задовољни са дискусијама, расправама, преношењем позитивних и негативних искустава, не само са универзитета из БиХ и региона, већ и искуствима о провођењу Болоњске декларације на неким европским универзитетима.
"Чињеница је да не заостајемо за неким развијенијим универзитертима, јер и код њих има дилема у којој мјери и на који начин примјењивати Болоњску декларацију", рекоа је Станић новинарима у Бањој Луци по затварању конференције.
Он је нагласио да је Болоњска декларација добродошла високошколским уставовама у БиХ као неминовни процес промјена.
Међународна конференција "Искуства у провођењу Бољоњске декларације" одржана је јуче и данас у Бањалуци у организацији Универзитета у Бањој Луци и Универзитета у Источном Сарајеву.
У раду конференције, која је организована поводом обиљежавања 34 године рада и развоја Универзитета у Бањој Луци, учествује око 200 професора, студената и научних радника из Србије, Црне Горе, Норвешке, Бугарске, Украјине, Италије, Пољске и БиХ.
Конференцију је јуче свечано отворио предсједник РС Рајко Кузмановић.
