На путу око Сунца Земља се истовремено обрће и око своје осе. Начини 365 таквих обртаја или ротација док једном обиђе Сунце. Али оса око које се Земља ротира не стоји под правим углом у односу на раван путање већ је мало нагнута и због тога Сунце не грије једнако обе Земљине полулопте током цијеле године.
Због тога на нашој планети постоје различита годишња доба. У току године Земља заузима четири карактеристична положаја у односу на Сунце.
1) 21*. март. Тог дана за Земљане Сунце излази тачно на истоку, а залази на западу. Дан и ноћ трају по 12 сати и једнаки су. Сунчеви зраци ударају под правим углом Земљин екватор. То је дан прољећног еквиноција (лат. аеqус = једнак, ноx = ноћ) тј. дан прољећне равнодневице. На цијелој сјеверној Земљиној полулопти почиње прољеће.
2) 22. јун. Сунце гледа право у сјеверни повратник (највишу паралелу до које Сунце долази) и налази се у највишој тачки на небу сјеверне Земљине полулопте. Тај дан се зове љетњи солстициј (лат. сол= Сунце, систере = стати) или љетња дугодневница. Тада је дан најдужи у години, а ноћ најкраћа. Почиње љето.
3) Љето се завршава 23. септембра. Тог дана Сунце опет излази на истоку, а залази на западу. Дан и ноћ су опет једнаки и трају по 12 сати. Почиње јесен. Дан се зове јесењи еквиноциј или јесења равнодневница.
4) Посматрано са цијеле сјеверне полулопте 22. децембра Сунце се налази испод екватора у најнижој тачки и његови зраци ударају под правим углом зимски повратник. Почиње зима. Ноћ је најдужа у години, а дан најкраћи. То је дан зимског солстиција или зимске караткодневнице.
На јужној полулопти је све обрнуто. Када је код нас зима тамо је љето, кад је код нас дан најкраћи, тамо је најдужи.
Брзина Земље није током пута константна него у просјеку износи 29,79 километара на час. Том брзином Земља превали пут од око 950 милиона километара и обиђе Сунце за 365.24219 дана што је једна тропска година.
*(У случају преступне године наведени датуми се помјерају за један дан)
