БАЊА ЛУКА – Истина, правда и казна за злочинце затражена је јуче са комеморације у Сијековцу код Брода гдје је марта 1992. године прије почетка рата у БиХ почињен први масовни злочин над српским цивилима.
“Први ратни злочини, силовања, паљења кућа, убиства невиних цивила и етничко чишћење у минулом рату десило се над српским народом у Сијековцу. Докази о овим злочинима познати су Хашком тужилаштву, Тужилаштву БиХ и свјетској јавности али још нема казни за злочинце”, рекао је на скупу шеф Координационог тима Владе Републике Српске за тражење несталих и процесурање ратних злочина Сташа Кошарац.
Он је подсјетио да је од марта до октобра 1992. године на подручју Брода убијено 229 српских цивила, њихове убице су познате, али тужилаштва о томе, каже Кошарац, “свјесно ћуте и негирају страдање Срба у БиХ за вријеме рата”.
Министар рада и борачко инвалидске заштите РС Раде Ристовић је на обиљежавању 18-те годишњице убиства српских цивила у Сијековцу рекао да треба изједначи однос према жртвама.
“Када и злочинци против српског народа буду изведени пред лице правде онда ће се моћи говорити о просперитетнијем заједничком животу на овим просторима”, рекао је Ристовић и нагласио да је Српској од непроцјењиве важности јединство, нарочито политичко.
“Жртве из свих отаџбинских ратова које су избориле слободу обавезују да се са највећом одговорности сачува Отаџбина”, поручио је Ристовић.
Он је подсјетио да је у марту 1992. године, прије почетка рата у БиХ, у Сијековцу извршен монструозан злочин над више од 20 недужних цивила из овог мјеста.
“Задојени фашистичком идеологијом својих предака из Првог и Другог свјетског рата хрватско-муслиманске паравојне јединице из Брода и њихови ментори из Републике Српске побили су своје дојучерашње комшије. У два дана звјерског оргијања здружене злочиначке снаге показали су своју силу над невиним српским цивилима из овог села. Старци, жене и дјеца страдали су на кућном прагу од комшија с којима су мислили да живе као пријатељи.Сви убијени су били Срби и то им је била једина кривица”, рекао је Ристовић.
Начелник општине Брод Милован Черек оптужио је Републику Хрватскуи да је почетком марта 1992.године окупирала бродску општину и без објаве рата напала Србе у БиХ.
“Само у ноћи 3./4. марта из Хрватске је у тадашњи Босански Брод пребачено око 3 000 добро наоружаних хрватских војника. Брод је тада постао велики логор и српско мучилиште”, присјетио се Черек.
Масовним убиствима у Сијековцу предходила је ликвидација трочлане породице Мартић у Броду.
Седамнаестогодишњи Драган Милошевић најмлађа је жртва злочина у Сијековцу 16. марта у којем је за само сат времена звјерски убијено 20 српских цивила. Најстарија жртва био је Јово Зечевић који је имао 72 године.
Током рата у Сијековцу је убијено 80 српских житеља.
У спомен цркви „Света великомученица Огњена Марија“ парастос жртвама служио је владика зворничко-тузлански Василије, који је српски народ поново позвао на опрост, али не и на заборав.
Владика Василије је рекао да ће Сабор Српске православне цркве убијене Сијековчане прогласити за новомученичке страдалнике и да је у току израда иконе која ће бити посвећена овим жртвама.
Вијенце испред спомен–плоче са именима жртава положиле су делегације Народне скупштине РС, Владе РС, Вијећа народа, Борачке организације РС, Савеза логораша, Трећег пјешадиског РС пука, општине Брод као и породице убијених.
