Снимљен као лажни документарац, гдје ликове упознамо у форми ТВ интервјуа. Играни дијелови су сјећања интервјуисаних, а причају о остварењу сексуалне фантазије.
Двоје средовјечних људи, налазе се преко огласа. Шта је та фантазија, односно шта раде у хотелу приликом састанака, интелигентно се не објашњава. (Као ни ко, откуд, и зашто их интервјуише).
Тачније, сами ликови нас ускраћују за одговор, на директно постављено питање. На тај начин, погађајући у срж сексуалне маштарије. Као такве.
У собу им улазимо, тек након што се договоре да то “ураде на нормалан начин”. Необично им је, оно сасвим свакодневно. Истрајава се на томе да је снимљени секс; оно што је секс заиста. Редитељ је до те мјере охоло свјестан како је у томе успио, да се спушта на ниво да то нагласи и сценарио. Женски лик каже како је у филмовима секс или дивљи, или рајски. Никада средње печен. Оно што заиста јесте.
Од наслова има само шкрто појављивање брадавице. И то да је порнографски према животу. Као што се крупни план пенетрације, у порнићу појављује из биолошко-информативних разлога; тако је и овдје огољен живот. Тачно супротно филмском приручнику. Без семантичких кулиса, идеолошке шминке, и друштвенополитичког освјетљења. Ништа спектакуларно у самој причи. Оно што нам се свима, углавном, десило у животу.
За разлику од паралеле на потезу Секс, лажи и видеотрака (1989) и Блискост (2004); овдје се да извлачити нит само са Посљедњим тангом у Паризу. Али не, јер је између њих разлика 27 година. Или због мјеста радње.
Ово је зрелија, промишљенија, искренија; и далеко мање трендовски надобудна реплика. На исту врсту замисли. Сукоб осјећајног и тјелесног, уз некога којем не знамо име, број телефона или адресу. Али смо у стању иживити најинтимније личне первертитете. Ово је говор о пропасти љубави, која је за повод имала уско специјализован правац. Тјелесно-простачки.
Клица за пропаст везе је исказана овлаш наглашеним, и необјашњаваним неподударностима. Од самог почетка. Када се неке наизглед небитне ствари, у њиховим причама не слажу. Оба глумца у кадровима интервјуа имају кардиналне, а једноставне измјене у изгледу. Да би изгледали млађе, и пожељније него у вријеме везе.
Заиста изванредна глума. Којој дуги и статични кадрови помажу, тамо гдје већини глумаца ломе врат каријере.
(Редитељ: Фредерик Фонтејн; Улоге: Натали Баје, Сержи Лопез, Жак Виала)
