БЕОГРАД – Повјерење у Скупштину Србије није се повећало ни након формалних промјена које је донио нови Закон о Скупштини, довођења гарде и хора.
Углед и рејтинг креће се око 15 одсто и нижи је од рејтинга Европске уније, војске, цркве, па чак и од Владе Србије и Хашког трибунала, пише београдска штампа.
Истраживачи из Центра за слободне изборе и демократију /ЦеСИД/ и “Стратешког маркетинга” рекли су овом листу да повјерење у посланике има тако мали број грађана „да се то своди само на њихову ближу родбину“.
“Ниско повјерење у Скупштину грађани имају зато што виде и осјећају да се у њој води страначка борба и да сукобљавање није конструктивно, у корист државе. Виде да није у питању сукоб идеја већ страначких интереса”, рекла је директорка “Стратешког маркетинга” Светлана Логар.
Програмски директор ЦеСИД-а Ђорђе Вуковић рекао је да је углед Скупштине “на нивоу статистичке грешке” и да се “у принципу тако котирају све институције које се директно везују за политичке странке”.
“Посланици за већину грађана представљају политички систем о коме имају лоше мишљење. У истраживањима ЦеСИД-а свега три, четири одсто испитаника каже да има потпуно повјерење у Скупштину, а дјелимично повјерење се не пење изнад 17 одсто и та ситуација траје годинама”, каже Вуковић.
Пораст повјерења у Скупштину догодиће се, кажу истраживачи, када се посланици осамостале у односу на партијске врхушке и почну да заступају интересе грађана који су их бирали, а не странака и њихових финансијера, пише лист.
