БАЊА ЛУКА – Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Слободан Пухалац тврди да нису тачне спекулације да су Италијани “изгурали” Нијемце из приче о кориштењу хидропотенцијала Дрине.
Према Пухалцу,ријеч је о два одвојена пројекта на истој ријеци, која ће, с обзиром на то да је прави енергетски драгуљ, моћи да одговори на захтјеве и италијанских и њемачких партнера.
У Српској се, од када су Пухалац, министар рударства и енергетике Србије Петар Шкундрић и министар економског развоја Италије Клаудио Скајола у Београду потписали заједничку изјаву о кориштењу хидропотенцијала средњег тока Дрине, спекулише да је њемачки енергетски гигант “РЊЕ” , са којим је Влада РС у преговорима “ван игре”.
Пухалац каже да се не може говорити о “преклапању пројеката”, јер се заједничка изјава и споразум са Италијанима односе само на три објекта на средњем дијелу ријеке.
“Изјава која је потписана између Србије, Италије и Српске, говори о намјерама влада ових земаља да успоставе сарадњу, ради заједничког развоја хидропотенцијала средње Дрине. Овим споразумима предвиђа се изградња три хидроелектране, Дубравица, Тегаре и Рогачица”, рекао је Пухалац.
Коментаришући преговоре које Влада РС истовремено води и са њемачком фирмом “РЊЕ” о могућностима градње ХЕ на Дрини, Пухалац каже да се они воде према заједничким интересима и могућој сарадњи.
“Ова ријека је у енергетском смислу веома важна за РС, али и за Србију, која је заинтересована за кориштење њених потенцијала. Пројекат Српске и Србије јесте резултат заједничких интереса двије државе и представља сарадњу у истраживању и развоју хидроенергетских пројеката на Дрини. Споразумом се не прецизира изградња објеката на средњем току ријеке, већ истраживање и израда студија оправданости као предуслова за улагања”, каже Пухалац.
Планирана снага три хидроцентрале на Дрини – Рогачица, Дубравица и Тегаре, креће се од 380 до 400 мегавата, које би годишње могле да произведу око 1 500 гигават-часова електричне енергије. Ријеч је о развојним и стратешким пројектима, који ће у наредних пет до седам година упослити низ предузећа и велики број радника у Србији, док ће при том Србија и РС трајно остати власници или сувласници тих објеката, који се заснивају на подстицајним мјерама италијанске владе за “чисту енергију”.
