Полански има склоности ка сатанизму, био он истински или комерцијалан. Костур Розмарине бебе, са великим маркетиншким једром растегнутим преко њега.
Да то једро посматрамо као сликарско платно, брзо би увидјели да од мрких, и претежно суморно-тамних тонова филмске фотографије; прилично често израњају бљесци меценашких логотипова. Шел, Лаки Страјк, Фанта, Рико; утрчавају у видокруг толико нападно, да укус није термин за говор о (продуховљености) продукције. Која је закуцала на више од 9 капија, приликом пренумерације на ову покретну слику.
Полански читавим опусом, указује на обожаватеља криминалистичких романа, али из њих је овдје узео само драматику и форму. Препуно логичких рупа!
Почев од оне да се гравире потписане сатанином скраћеницом ЛЦФ, од осталих разликују методом из енигматских часописа. По принципу: “Између ове двије слике има девет разлика, пронађите их!”
Највише вријеђа што би то могло пити воде, да се убацио мали фабуларни алгоритам, који би објашњавао како власници никада нијесу жељели успоредити књиге. Тристо година за тај необављен посао, вријеђају и нас.
Не само антикваре.
(Редитељ: Роман Полански; Улоге: Џони Деп, Франк Лангела, Лена Олин)
