Отац има четири кћерке, и стално прича о својим искуствима из рата на Пацифику. Тирански је домаћин, стројећи их у војничку дисциплину. Од намјештања кревета и брисања прашине, до забране да се носе мини сукње и шминка. Но, будући правник, стиче се осјећај да је правичан.
Међутим, спремајући се за своје парнице, он гледа фотографије масакрираних Јапанаца. Своје успомене из рата. То наговјештава у шта ће се претворити, када преживи срчани удар. Главни јунак је Ана, коју глуми Гвинет Палтроу. Она све некако разумије татицу.
Тата одлучује да му не пада на памет да се више нервира, и скоро потпуно престаје да ради. А новца има. Кћерке му завршавају како је то код оваквих случајева и обичај. Затрудне рано, и удају се за шмокљане који нијесу у стању завршити факултет. Стога их татица финансира, и они живе тако, не противећи му се превише.
Тата доводи баштованку у кућу, која хода у врућим хлачицама пред његовом женом и дугогодишњим пријатељима. Затим, када нестане новца, он почиње да убија мужеве својих кћерки, које је претходно масно осигурао. Послије првог убиства, опет нестане пара, а и жена га остави. Зато он пуца себи у руку, и откида шаку. Но, то не може да наплати.
Затим убије и мужа своје миљенице Ане, пошто је пропао новац који је уложио у његово трговање марихуаном. Тада га кћер изведе на суд, и добију парницу.
Због наведеног синопсиса, овај филм је занимљив за гледати. Ипак, све је то некако мало климаво насађено, и све вријеме имамо осјећај да гледамо добру црну комедију, а не породичну драму.
Тек одгонетајући преко имена поменуте глумице како се филм уопште звао (ИМДБ), сазнајем да је у питању ТВ филм. Но, то не бих наслутио, изузев тиме што сам га гледао на ТВ.
Посебно нагласити тај дио, да када си финансиран од стране родитеља, тешко да имаш мотив за напредовањем у животу.
(Редитељ: Бил Кандон; Писци: Керол Донахју, Ширли Хол, Денис Немек)

