Отужан глупаријски ехо парали хита. Овдје се сад узима аура партибрејкера и највећег морона из прошлих наставака, и реинкарнира се у његовог млађег братa.
Исти треба да научи нешто о љубави, прихваћености у заједници, односно као у оном филму са Кирстен Дунст, да чирлидерсице нијесу смак свијета по глупости. Овдје је образовна нота бачена на мутаве школске оркестре, који се такмиче међусобно у кореграфијама, коситимографијама и композициографијама.
Све у свему, поновно техничко подстицање млађих америчких нараштаја, привлачећи исте шпијунским камерама у порнографске сврхе. Жалости је достојно траћење глумачког талента носиоца насловне улоге, који се труди и прилично успјева да скине гестикулацију и тон свог старијег брата. Међутим, ово је далеко више образовна, него забавна прича. И то се види јасно као у школском програму.
Зато завршава баш изборавањем за стипендију, коју је он полупреварно и уз помоћ своје раје – приредио својој љубави. И то кад је она сасвим одустала од свега.
(Редитељ: Стив Раш; Писци: Адам Херц, Бред Ридел)
