Покушало се помало ослонити и на успјехе серије филмова Такси, тако да је наш главни јунак вјешт за воланом, па смо га ми одлучили преводно наименовати као “превозника”. Филм би имао доста више гламура, да му на вратима пише “за сопствене потребе”.
Будалаштина у смислу најдегенеричнијих традиција Жан-Клод Ван Дама. Призива се ту и тамо дух Хонконшких кунг-фу филмова, увођењем кинеске глумице са којом главни јунак, на опште задовољство женске популације – заврши у љубавној вези.
Све у свему, он је бивши војник којем је допиздило. Ради сам за себе, возајући учеснике пљачки, или било какве друге осјетљиве пошиљке. У једном од тих случајева погледа шта је пртљаг, и нађе младу дјевојку косих очију. Касније за длаку избјегне смрт, будући да је стао да нешто поједе. Кофер који су му дали да пренесе, у датом тренутку експлодира и уз ауто уништи два полицајца које је наш аутопревозник морао онесвјестити и убацити у гепек нешто раније.
Све у свему, прича се компликује. Не толико радњом, будући да је отац поменуте дјевојке шверцер људима преко контејнера и ваљда их сад намерава убити, шта ли? Компликује се марисаном која је до те мјере закукуљена, да се човјек пита ко је овдје будала? Мало је ретардирано гледати бијелог човјека како изиграва Џеки Чена, а и Ван Дам је дебело остарио.
Све они то лијепо окончају, тиме што она мора убити оца да би спасила новостеченог љубавника-марисанчета. Касније ће вјероватно добити и сисанчета.
(Редитељи: Луис Литериер, Кори Јен; Писци: Лак Бесан, Роберт Марк Кеимен)
