Радован Караџић је поновио прех хашким трибуналом да су експлозије на сарајевској пијаци Маркале у којима су 1994-95. погинуле и рањене стотине грађана “намештене” и “произведене”, подметањем “старих лешева”, у циљу “увлачења НАТО у рат” у БиХ.
Свједок оптужбе Емир Туркушић ту је тврдњу назвао “монструознијом од самих сцена” страдања на Маркалама, које су приказане у судници.
Туркушић, који се учествовао у истрази, остао је при исказу да је утврђено да је минобацачка граната у августу 1995. на Маркале долетјела из правца на којем су били положаји Војске Републике Српске.
“Цела прича са Маркалама је подметнута и намештена да би се добила НАТ0 интервенција, која је и добијена…Ови лешеви су стари и донети с фронта, а становништво се зато према њима понашало без поштовања, трпајући их у камионе и аутомобиле, што није у складу с нашом културом”, тврдио је Караџић.
Свједок је одговорио да је “та теза идентична тези да су Енглези у Другом свјетском рату гађали Лондон ракетама В-1 да би имали славнију историју”.
Приказујући детаље са снимака и фотографија жртава друге експлозије на Маркама, Караџић је, између осталог, тврдио да положај рупа од гелера на тијелима показује да су она “лежала у тренутку експлозије”.
Туркушић је, насупрот томе, протумачио да рупе од гелера логично произлазе из усправног положаја жртава.
“Сви случајеви масовних страдања, у којима нису могли да накупе више од 100 лешева, били су произведени од Армије БиХ с циљем увлачења Запада у рат… Нека експлозија се десила на Маркалама, али је већина лешева донета с других ратишта”, поновио је Караџић.
Негирајући ту тврдњу, Туркушић је подсјетио да су се после експлозије бројни истражитељи Унпрофора сјатили у болницу Кошево, гдје су били пренијети погинули и рањени, који су могли одредити вријеме када је смрт наступила.
“Оно што сам ја овде посвједочио апсолутно демантује такву спекулацију која је једина монструознија од сцена које смо видјели”, нагласио је свједок.
