Као и у природи, постоје двије врсте паразита у државним предузећима и институцијама. Дијеле се према мјесту гдје живе у односу на домаћина ектопаразити (на површини) и ендопаразити (у његовој унутрашњости).
Директор или популарније менаџери на челу државних предузећа, институција и вандбуџетских фондова, немају се чега плашити. Нема одговорности ни посљедица лошег управљања. Признају само суд своје партије. Неколико разлога. Прво, на чела фирме, што је њихов капитал већи, долазе оданији страначки кадрови. Способност је небитна. Моралност још мање. Директори су вођени само једном логиком: колико год добро водили фирму, радили 24 часа дневно, очували и повећали приходе, летјеће из фотеље чим њихова странка изгуби власт, с друге стране колико год увећали губитке, отпуштали раднике, дизали хипотекарне кредите или прекршили закон остаће у фотељи све док је њихова странка у власти. Чак и када на чело државних предузећа или институција дође неколико часних изузетака они не могу направити више. Њихови потчињени у фирми су нижерангирани страначки војници, а изнад њих Управни и Надзорни одбор састављен од удомљених политичких кадрова.
Дешавања у Жељезницама Српске потврђују правило, које можемо видјети у Електропривреди, Шумама, фондовима пензијског и здравственог осигурања, али и подржављеним предузећима која су коштала више од 50 милиона, а остварила су добит од 96 КМ.
Сви знају да ће без оштрих резова ЖРС завршити у стечају. Отпор извршних директори, лидера странака и локални моћника је симбиоза која неће бити тако једноставно раскинута. Познати научник Чарлса Елтона је рекао: „Предатор живи на рачун капитала, а паразит на рачун интереса“.
Најављује држава чистку, сређивања стања. То је саопштила ова Влада као да је јуче засјела у сталицу, „шокирана“ стањем у јавним предузећима.
Шуме Српске диван примјер страначке ротације истих људи.
Да је то Влада урадила због финансијски изузетног тешког положаја Шума, једног од три највећа јавна предузећа, због огромних потраживања већих од 20 милиона КМ, или селекције и фаворизовања дрвопрерађивача, добила би аплауз. Не, то је урађено јер је стање у Шумама, каже ресорни министар „добро и ту нема никаквих проблема“. Ротација је извршена због политичке подјеле предузећа. Неђо Илић са директорске у фотељу помоћника министра, Срђан Љубојевић са директора Агенције у фотељу директора Шума, Раде Ристовић на чело Агенције за шуме. Ово показује да се једноставно ништа неће промијенити, јер промјена није циљ. Дрвопрерађивачи се немају чему надати. Најбоље рјешење би било да су Неђу Илића, ватреног заговорника гашења Агенције за шуме, поставити, сада поставили за њеног директора, да видимо да ли би је „угасио“.
Електропривреда Српске неинвестира новац у нове енергетске пројекта. Напротив, она и добијене концесије, попут Електродистрибуције Пале за двије мини хидроелектране, препушта Калдери из Лакташа. Формирају заједничко предузеће у којем Електродистрибуција Пале за истраживања, студије и добијену концесије, имати само 10% власништва.
У симбиози паразит не тежи да убије домаћина брзо пошто на тај начин смањује могућност сопственог преживљавања, али сигурно је да ништа неће учинити ни да га спаси.
(Синиша Вукелић)
