Економиста, добитник Нобелове награде Јозеф Штиглиц у друштву Џефа Медрика, такође професора и новинара Њујорк Тајмса, почетком октобра посјетио је протестанте на Волстриту да покаже своју подршку протестима и јасно нагласи шта он види као највећи криминал америчког финансијског сектора.
У кратком говору који су реченицу по реченицу понављали сви окупљени овај професор са Универзитета Колумбија је изјавио да се Вал Стрит обогатио тако што је „социјализовао губитке а приватизовао добитке“ а за ову шему је рекао да „то није капитализам“. Изненађен што окупљени понављају његове ријечи а након што му речено да је то због забране кориштења мегафона, професор Штиглиц је додао да је то примјер превише закона који ограничавају демонстрације а недовољно закона да се спријечи тренутно понашање Волстрита.
„Након што је балон пукао, наставили су и даље са непоштивањем закона на одређен начин. Избацивали су људе из њихових кућа, у неким случајевима чак и оне који нису дуговали новац“, рекао је Штиглиц.
Професор Штиглиц је протестантима поручио:
„У праву сте јер сте незадовољни. Чињеница је да систем не функционише како треба. Није у реду да је толико људи без запослења док у исто вријеме постоји толико потреба које треба задовољити. Није у реду да се људи избацују из кућа када већ постоји толико бескућника. Наш финансијски систем има важну улогу. Он би требало да усмјерава капитал, управља ризиком. Али, они су погрешно усмјерили капитал и креирали ризик. Ми сносимо трошак њихових погрешних поступака. То је систем који социјализује губитке а приватизује добит. То није капитализам. То је поремећена економија и ако наставимо са овим нећемо се моћи развијати и нећемо успјети створити праведно друштво“
Џеф Медрик је у свом обраћању споменуо да је амерички ФБИ још 2004. упозоравао да се одвија превара епидемијских размјера. Неки су оптужили и Федералне резерве односно њиховог тадашњег предсједника, Алана Гринспана да је знао шта се дешава али, и поред бројних упозорења, није ништа предузео. Гринспан је на те оптужбе на саслушању одговорио са: „Моје мишљење је да сам у свом раду био у праву 70% а да сам 30% погријешио.“ Тих 30% је затресло свијет.
Штиглиц је 2002. године анализом ризика коју је припремио у сарадњи са још једним економистом, Питером Орсзагом погрешно процијенио снагу фирме коју је анализирао закључивши да фирма располаже се довољно капитала да преживи да би та фирма недуго послије дошла у позицију да користи новац пореских обвезника за опоравак. Међутим, већ тада су и Штиглиц и Орсзаг изјавили да је„екстремно ријетке догађаје на репу дистрибуције веома тешко тачно анализирати“. Данас за ту своју анализу професор Штиглиц каже: „Склон сам да помислим да смо ову анализу радили 2007. године а не 2002. да бисмо рекли: Треба се забринути.“
Очигледно је да се плаћањем студија, анализа и процјена ризика покушава ојачати углед инвестиционих фирми, банака и других пословних организација, али је очигледно и да највише знамо о прошлости а када се ради о предвиђању системских грешки не помажу ни нобеловци. Нарочито када се ради о криминалу.
(youtube/Фронтал)
