Члан ратног Предсједништва такозване РБиХ Ејуп Ганић саслушан је данас у Тужилаштву БиХ због злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, јавља извјештач Срне.
“У Тужилаштву БиХ разговарао сам о томе како се бранила БиХ 2. и 3. маја 1992. године”, рекао је Ганић новинарима и одбио да открије разлог и карактер тог појављивања. Он није желио да даје било какве коментаре у вези са предметом “Доборовољачка улица”.
Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић није желио да новинарима саопшти никаве податке о току истраге у овом предмету, али како Срна незванично сазнаје, истрага је при крају, а проводи је страни тужилац Џод Роман.
Шеф Одјељења за ратне злочине у Тужилаштву БиХ Весна Будимир недавно је предсједнику Савеза логораша Републике Српске Браниславу Дукићу потврдила да су интензивиране активности Тужилаштва БиХ на процесуирању ратних злочина над Србима током рата у БиХ.
МУП Републике Српске још 27. априла 2005. године поднио је Изјештај, односно кривичну пријаву против 15 лица, за које постоје основи сумње да су 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву учинили по једно или више кривичних дјела ратног злочина.
У Добровољачкој улици убијено је 42, рањено 73 и заробљено 215 припадника ЈНА, који су психички и физички злостављани противно правилима међународног хуманитарног права, одредбама закона, Женевских конвенција и допунских протокола.
Од тог броја, 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву је, приликом напада јединица Територијалне одбране РБиХ, убијено 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица на служби у ЈНА, од чега је Срба било 32, шест Хрвата и четири муслимана-Бошњака.
Осим напада 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици, у Сарајеву 2. маја те године извршени напади на Дом ЈНА, санитетска возила ЈНА са јасним обиљежјима црвеног крста, возила за превоз хране и на Војну болницу.
Република Србија је расписала потјерницу за 19 држављана БиХ осумњичених за злочин у Добровољачкој улици.
Међу лицима са потјернице налази се и Ејуп Ганић, који је 1. марта прошле године био ухапшен на аеродрому Хитроу у Лондону, али је пуштен уз кауцију, након чега је ослобођен одлуком Вестминстерског суда.
Србија је расписала потјерницу и за Стјепаном Кљујићем, Мустафом Хајрулаховићем Талијаном, Заимом Бацковићем, Хасаном Ефендић, генералом Јованом Дивјаком и другим.
Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због основане сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву – војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву, почетком маја 1992. године.
Рјешењем о провођењу истраге, Ганићу се стављају на терет три кривична дјела – ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.
(Срна/Фронтал)
