Ове године навршава се двадесет година од настанка Републике Српске и седамнаест година од потписивања Дејтонског мировног споразума. Ово је права прилика да се осврнемо на период иза нас и назначимо правце нашег будућег политичког дјеловања и перспективе економског развоја.
Наши главни приоритети остају: изградња привредног просперитета, напредовање према европским интеграцијама, јачање Републике Српске и обнова уставне и демократске владавине у БиХ. Све ово биће, или боље речено, мора бити остварено у оквиру Дејтонског споразума.
Дејтонски мировни споразум није само зауставио ужасан грађански рат и донио трајан мир, већ је њиме успостављен политички и уставни систем на основу којег функционише послијератна БиХ. Дуги низ година жестоко је критикован као мањкав и непроводив. Међутим, временом се показало да је то један од најуспјешнијих мировних уговора у историји. Он је потврдио постојање Републике Српске и успоставио механизме заштите колективних права конститутивних народа и ентитета у БиХ. Одлучнисмо, и то смо и показали, да нећемо допустити да статус и овлашћења Републике Српске буду доведени у питање. Желимо да она сваким даном буде све јача, како на геополитичком плану, тако и на економском, а наши грађани безбједно и достојанствено живе од свог рада.
Живимо у времену велике финансијске и економске кризе која је уздрмала темеље најјачих свјетских економија, а због процеса глобализације утицала и на прилике у нашем друштву. И поред тога, успјели смо да одржимо социјалну и фискалну стабилност, а макроекономски показатељи бољи су него у већини земаља у региону. Успјели смо да завршимо 26 километара аутопута, што је значајан подухват за релативно малу заједницу каква је Република Српска, а ове године очекујемо значајне инвестиције у области енергетике и путне инфраструктуре.
Од 2006. До 2010. Године БДП Републике Српске по глави становника порастао је за 28 одсто, упркос ефектима свјетске економске кризе, а просјечна плата порасла је 51 одсто. Поднијевши посљедице глобалне економске кризе, привреда РС поново остварује раст, а најновији подаци говоре да је опоравак настављен и у 2011. Години.
Република Српска наставиће с реформама, које су јој помогле да оствари највишу стопу привредног раста, најмању стопу незапослености и најконкурентнију привреду у оквиру БиХ. Неке од реформи, нарочито у социјалном сектору, дио су тренда који видимо и у другим земљама, знатно развијенијим, и неопходне су да бисмо очували макроекономску стабилност.
Република Српска не би могла имати користи од реформи у протеклом периоду да БиХ нема децентрализовану структуру. Децентрализоване структуре, као што је БиХ, погодују бољем економском напретку.
Због тога видимо озбиљну пријетњу у идеји да се БиХ трансформише у унитарну државу са централизованом власти у Сарајеву, не само у политичком смислу, већ и у економском. У децентрализованој држави доминирале би политике и одлуке Федерације, која има већи број становника, а економске реформе које је Република Српска усвојила биле би у великој опасности.
Управо децентрализована структура Дејтонског устава даје Републици Српској слободу да усваја своје економске реформе и ствара услове за трајан економски просперитет и да, као таква, представља подстицај и остатку БиХ да предузме одговарајуће кораке.
Сматрамо да децентрализована структура БиХ није препрека европском путу БиХ, јер у чланству ЕУ постоје и централизоване државе и децентрализоване. Заговарамо принцип координације и партнерства како би сваки ниво власти могао успјешно проводити свој дио обавеза, а не принцип супремације једног нивоа власти у односу на друге.
Нисмо спремни да у процесу европских интеграција жртвујемо аутономију коју је Републици Српској дао Дејтонски споразум, нарочито ако имамо у виду да у Унији већ функционишу сложене и децентрализоване државе, али и веома драматичну политичку и економску ситуацију у Европкој унији, која се суочава с највећом кризом од оснивања.
Охрабрује нас најновији извјештај Европске комисије у којем се наводи да је РС додатно ојачала своје већ развијене капацитете и структуре за процес европских интеграција, и да је у том смислу значајно надмашила Федерацију.
Република Српска опредијељена је да се Споразум о стабилизацији и придруживању, који је БиХ потписала с ЕУ 2008. Године, имплементира на начин како су то радиле и друге земље у процесу приступања Европској унији, а то значи без вјештачки наметнутих оптерећења и обавеза које би додатно отежале процес, који је и сам по себи додатно тежак и сложен.
У том контексту, нарочито бих истакао усвајање Закона о попису становништва и Закона о систему државне помоћи, као и имплементацију Одлуке Европског суда за људска права у случају “Сејдић и Финци”. Одређени помаци су направљени, али морамо бити опрезни, јер наступ представника из Федерације БиХ јасно указује да они покушавају да рјешавање ових питања искористе за даљу централизацију и унитаризацију земље и обимне уставне промјене, а европска питања за моделирање унутрашњих политичких питања.
То је је основни проблем због којег ова питања још нису рјешена.
Увјерен сам да би без високог представника на хоризонту странке у кратком времену постигле договор о овим питањима и другим. Нажалост, његово присуство и даље компликује односе и подрива изградњу консензуса и договора у БиХ.
Међународна заједница, коју представља ад хоц Савјет за спровођење мира, најавила је да ће подржати затварање ОХР још прије неколико година, али је убијеђена – а добрим дијелом је за то заслужан ОХР – да ОХР треба и даље да постоји и задржи своја присвојена овлашћења све док БиХ не испуни задате циљеве и услове, познатије као 5+2.
Основни проблем лежи у томе што су циљеви и услови бескрајно растезљиви. У неким случајевима учинили смо све што је од нас тражено да бисмо испунили задати услов, као што је било у случају окончања супервизије у Брчко дистрикту. Свејдоци смо да је супервизија и даље присутна, а одлука о њеном окончању беспотребно је продужена до наредне сједнице ПИК. Нарочито забрињава информација, ако је тачна, а пренијели су је поједини медији, да су представници појединих земаља у ПИК инсистирали на останку супервизије. То потврђује наше раније сумње у објективност њихове политике у БиХ.
И поред свега, ми ћемо наставити да инсистирамо на затварању ОХР и политици према којој све одлуке треба да буду резултат договора легитимних и легалних представника институција власти у БиХ.
Година која је пред нама мора бити година афирмације Републике Српске, колективних и личних права и слобода. Ако не буде значајних негативних промјена на глобалном плану, увјерен сам да ћемо и у 2012. Години задржати фискалну стабилност и социјални мир.
У том увјерењу, свим грађанима Републике Српске честитам 9. Јануар, Дан Републике и Крсну славу – Светог архиђакона Стефана, са осјећањем поноса и радости, јер је Република Српска, упркос свим изазовима, успјела да се изгради као модерна, демократска, политички и економски стабилна и одржива демократска заједница, која је једино и право мјесто за наш живот и живот генерација које долазе.
Пише Милорад Додик, предсједник Републике
(Фокус/Фронтал)
