Prema nekim istraživanjima, Slovenija je na prvom mjestu po korupciji u poslovnom svijetu, a odmah iza nje je Kenija.
Slovenija mora da dostavi Briselu nacrt programa reformi i mjere za stabilizaciju javnih finansija.
Državi treba čak 900 miliona evra za dokapitalizaciju banaka, pa su
sve glasnije spekulacije da bi Sloveniji mogla zatrebati pomoć
/zloglasne/ "trojke" – Evropske komisije, Evropske centralne banke i
MMf-a, navode ekonomski analitičari.
"Fajnenšel tajms" piše da Evropska komisija, zbog kašnjenja u
rješavanju problema sanacije banaka, čak razmišlja o nekoj vrsti kazne
ili prisilne uprave za Sloveniju.
Istovremeno, budžetski deficit ove godine mogao bi dostići 7,8 odsto BDP-a.
Namjeravajući da kako-tako sredi stanje, slovenačka vlada uvodi –
krizni porez sa rokom trajanja od godinu i po. Nije još jasno hoće li se
on računati na bruto zaradu ili neto platu, ali se očekuje da će stope
biti od jedan do četiri odsto.
Predviđeno je povećanje PDV-a. Od 1. janaura naredne godine opšta
stopa biće povećana sa 20 na 22 odsto, a niža sa 8,5 na 9,5 odsto.
Biće uveden viši porez na nekretnine – od 2014. ili 2015. biće oporezivana i imovina na koju se sada ne plaća porez.
Predviđeno je i povećanje poreza na dobit sa 15 na 17 odsto.
Uslijediće i nove privatizacije – prodaja Nove kreditne banke "Maribor" i državnog udjela u "Telekomu".
Najavljena u si otpuštanja u javnom sektoru. Broj zaposlenih biće
smanjivan za jedan odsto godišnje, a pregovara se i o smanjenju plata.
Slovenačka vlast se nada prikupljanju dodatnih 550 miliona evra
godišnje – 300 miliona "harača" i 250 miliona evra dodatnog PDV-a, pod
uslovom da to ne prouzrokuje smanjenje potrošnje, a potom i povećanje
nezaposlenosti.
Kako navode slovenački mediji, vlada planira da poveća i porez na
nekretnine. Već u julu trebalo bi da bude uveden porez na prodaju srećki
Slovenačke lutrije, te porez na slatka bezalkoholna pića.
(Agncije/Frontal)
