Ako Evropska unija Srbiji na ovaj Vidovdan odredi datum početka pregovora o priključenju, niz značajnih događaja koji su se odigrali na ovaj dan biće produžen, a nacionalni romantičari dobiće potvrdu za svoje verovanje da je sudbina Srba neraskidivo vezana za dan kada su se na Kosovom polju opredelili „za carstvo nebesko“.
U toku proteklih sto godina srpske savremene istorije, Vidovdan je više puta imao karakteristike prelomnog datuma, dana kada je određeni politički događaj postajao vododelnica i okretao istorijski kontekst u novom pravcu – kaže za „Blic“ istoričar Bojan Dimitrijević.
SPC ovaj dan slavi kao praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika, a Srbija kao državni praznik od 1889. godine i 500. godišnjice bitke. Vidovdan je kao nacionalni praznik opstao sve do dolaska komunista na vlast.
Danas je to državni praznik koji se slavi radno.
Sećanje na Kosovsku bitku oživelo je tek u 19. veku, na talasu probuđenih nacionalnih osećanja koji su posledica oslobođenja i stvaranja samostalne države. Česta je zamerka da se „kultom Vidovdana veliča izgubljena bitka“, ali Srbi tu nisu izuzetak.
Mnogi narodi imaju slične bitke kojih se trajno sećaju, a koje su takođe bili porazi. Čak i Amerikanci glorifikuju bitku za Alamo i stradanje njihovog Dejvija Kroketa – svojevremeno je objašnjavao istoričar Čedomir Antić.
Lista važnih događaja koji su se zbili na Vidovdan nije kratka, ali i na prvi pogled je jasno da je nekada to poklapanje slučajno – Milanovo predavanje Beču, mir u Versaju, pa i rezolucija Informbiroa mogu se svrstati u ovu grupu. Poseban je primer Miloševićevo izručenje Hagu: nema sumnje da srpska vlada simboliku nije želela. Što je to ipak učinjeno na Vidovdan, neki objašnjavaju činjenicom da je za 29. jun bila zakazana donatorska konferencija od koje smo očekivali preko milijardu evra.
Za mnoge aktere srpskog političkog života, izbor Vidovdana za obnarodovanje svojih dela svedoči o potrebi da se kroz simboličnu predstavu tog dana utiče na efekat u javnosti: Vidovdanski ustav 1921. ili Vidovdanski sabor SPO devedesetih. Akteri tih događaja su, vezujući svoje aktivnosti za taj praznik, nameravali da daju posebnu težinu svom aktuelnom političkom činu – kaže Dimitrijević.
Simboličkog značaja ovog datuma bio je svestan i Milošević kada je odlučio da ide na Gazimestan, ali i Franc Ferdinand, čija je poseta Sarajevu trebalo da ima svoju kulminaciju upravo tog dana. S druge strane, Princip je na saslušanju izjavio da je Ferdinand time uvredio Srbe.
Na Vidovdan 2013. niz će svakako biti nastavljen. Ne zna se samo predznak događaja.
(Blic/Frontal)
