Lord Piter Karington bio je posljednji živi član poslijeratne vlade Vinstona Čerčila /1951-1955/.
Ministar odbrane bio je od 1970. do 1974. godine, šef diplomatije od 1979. do 1982, a generalni sekretar NATO-a od 1984. do 1988. godine.
Karington je bio ministar spoljnih poslova u vrijeme Folklandskog rata. Preuzeo je punu odgovornost zbog načinjenih propusta i podnio ostavku.
Predsjedavao je Mirovnoj konferenciji o Jugoslaviji koju je 1991. godine sazvala Evropska zajednica, podsjećaju mediji.
Lord Karington je, sa Žozeom Kutiljerom, 1992. godine predložio plan za rješavanje krize i sprečavanje rata u BiH, koji je predviđao stvaranje tri konstitutivne nacionalne jedinice, pri čemu bi Srbima i Bošnjacima pripalo po 44 odsto teritorije BiH, a Hrvatima preostalih 12 odsto.
Lideri sve tri strane u BiH, Radovan Karadžić, Alija Izetbegović i Mate Boban, taj dokument su potpisali 18. marta 1992. godine, ali je Izetbegović deset dana kasnije, poslije sastanka sa američkim ambasadorom Vorenom Cimermanom, povukao svoj potpis.
Lord Karington je ostavku podnio uoči Londonske konferencije, avgusta 1992, poslije godinu dana pokušaja da spriječi i zaustavi rat.
On je žestoko kritikovao poteze Zapada tokom rješavanja kosovske krize.
“Mislim da je NATO bombardovanjem Srbije pokrenuo egzodus kosovskih Albanaca u Makedoniju i Crnu Goru. Mislim da je bombardovanje prouzrokovalo etničko čišćenje. Cijela stvar na Balkanu bila je loše vođena od početka. Bilo je očigledno da će eksplodirati”, rekao je lord Karington “Gardijanu” 1999. godine.
On je rekao da “ne podržava Srbiju jer misli da su se ponašali loše i veoma glupo kada su ukinuli autonomiju Kosova, koja im je ostala od Tita”, ali i oštro kritikovao EU zbog načina na koji je pokušavala da riješi krizu u bivšoj Jugoslaviji, navodeći da je napravila “katastrofalno glupe greške”.
Govoreći o Slobodanu Miloševiću, lord Karington je rekao da “ne misli da je on više ratni zločinac od hrvatskog predsjednika Franje Tuđmana, koji je protjerao 200.000 Srba iz Krajine”, ali i da se “zbog toga niko nije uzbudio”.
Izvor: glassrpske
