Srijeda, 28.01.2026.
10 C
Sarajevo

На данашњи дан рођен српски војвода Живојин Мишић

На данашњи дан 1855. године рођен је војвода српске војске Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата. Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успешно је командовао батаљоном, као и у Српско-бугарском рату 1885. а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића

Због војно-политичке ситуације, у којој се Србија нашла после аустроугаске анексије Босне и Херцеговине, активиран је 1909. на захтев начелника Генералштаба војводе Радомира Путника и постављен за његовог помоћника. У Првом балканском рату се исказао као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици.

У балканским ратовима и у почетку Првог свјетског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу је 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију. Повративши јој пољуљани морал, успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, у којој је 300.000 аустроугарских агресорских војника до ногу потукла српска војска од 120.000 бораца, јединствен је пример у историји ратова да се армија којој је предвиђан брзи слом за кратко вријеме реорганизује, пређе у контраофанзиву и непријатељу нанесе уништавајући пораз, због чега се и сада изучава на војним академијама широм свијета. За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду унапређен је у чин војводе.

Приликом повлачења српске војске 1915. операције Прве армије су знатно помогле српској Врховној команди да осујети план опкољавања српске војске, који је припремио њемачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом ураганском офанзивом српске војске, одлучујуће доприневши одбацивању захтева савезничке команде да Прва армија под командом Петра Бојовића обустави напредовање, јер се одвојила од главнине савезничких снага на ризичну удаљеност од 200 километара.  Пробој Солунског фронта који је извршила српска војска довео је до капитулације прво Бугарске и Аустро-Угарске, а затим и других, што је довело до победе савезника у Првом светском рату.

Након капитулације централних сила и образовања краљевине СХС, војвода Мишић је на предлог регента Александра , марта 1919. године отишао у обилазак Хрватске да се лично увери у тадашње прилике имајући на уму све проблеме од стране Хрвата и Словенаца који су пратили завршетак рата и настанак нове државе. По повратку са путовања реганту је изнео мишљење да не треба правити заједничку државу. Он је предосетио оно што би Србима могло да се догоди у таквој држави , и што се и јесте догодило током Другог светског рата о касније , но нажалост његов предлог није прихваћен.

Војвода Живојин Мишић преминуо је после дуге и тешке болести и лечења у иностранству, 20. јануара 1921. године у Београду. Уз највеће почасти, испраћајем у којем је учествовао скоро цео Београд , сахрањен је два дана касније на Новом гробљу. Током живота је написао многе расправе из области ратне вештине, као и књигу Стратегија, која је одмах увршћена у обавезну лектиру официрског кора, а са немачког је превео Тактику од Балка. Своје мемоаре започео је да пише током лечења у Француској, а књига Моје успомене објављена је тек 1969. године . Носилац је највиших одликовања како домаћих, тако и страних , а његов лик овековечен је у многим књижевним, музичким и ликовним делима. Многе улице и школе носе његово име као и касарна у Ваљеву , док је његова родна кућа 1987. године претворена у спомен-музеј . Дан Мишићевог рођења обележава се као празник Мионичке општине , а од 1998. године у Мионици се приређују Мишићеви дани.

Дела: “Стратегија”, “Српско-турски рат”. Превео је “Тактику” Вилијема Балка. Постхумно су објављена његова сећања: “Моје успомене”.

Написао је више војних дела, укључујући ,,Стратегију“ која је објављена 1907.

 

Извор : српскилегат.рс

Popularno ove nedelje

Премијера документарног филма о Миодрагу Тарани 2. фебруара

На Палама ће у понедјељак, 2. фебруара, бити одржана...

Djeca, mozak i ekrani: šta nam tehnologija zaista radi – a šta ne

Tehnologija se danas često smatra glavnim krivcem za sve:...

Račić: Prevoznici da obustave proteste, a vlast da riješi probleme u pregovorima sa EU (VIDEO)

Prevoznici Zapadnog Balkana treći dan blokiraju granične prelaze za...

Ekstremna hladnoća zahvatila Ameriku, više od 50 mrtvih (VIDEO/FOTO)

Prema posljednjim podacima, najmanje 51 osoba je poginula u...

Blokada teretnog saobraćaja prema EU se nastavlja

Blokada teretnih graničnih prelaza prema Hrvatskoj i dalje traje...

Teme

Премијера документарног филма о Миодрагу Тарани 2. фебруара

На Палама ће у понедјељак, 2. фебруара, бити одржана...

Djeca, mozak i ekrani: šta nam tehnologija zaista radi – a šta ne

Tehnologija se danas često smatra glavnim krivcem za sve:...

Račić: Prevoznici da obustave proteste, a vlast da riješi probleme u pregovorima sa EU (VIDEO)

Prevoznici Zapadnog Balkana treći dan blokiraju granične prelaze za...

Ekstremna hladnoća zahvatila Ameriku, više od 50 mrtvih (VIDEO/FOTO)

Prema posljednjim podacima, najmanje 51 osoba je poginula u...

Blokada teretnog saobraćaja prema EU se nastavlja

Blokada teretnih graničnih prelaza prema Hrvatskoj i dalje traje...

Mljekari prihvatili prijedlog resornog ministarstva

Mljekari iz Republike Srpske prihvatili su prijedlog Ministarstva poljoprivrede,...

Rajaner najavio dodatno poskupljenje avio-karata

Avio-kompanija Rajaner očekuje da će prosječne cijene karata porasti...

Povezani članci

Popularne kategorije