Богатство милијардера увећавало се у претходној години за 12 одсто дневно док је „богатство” 3,8 милијарди најсиромашијих људи у свијету опадало за 11 одсто на дан, показује извјештај хуманитарне организације Оксфам објављен данас поводом почетка Свјетског економског форума у Давосу.
У рукама један одсто најбогатијих је 45,6 одсто богатства створеног у 2018. у поређењу са 42,3 одсто у 2017, наводи се у извјештају „Јавно добро или приватно богатство?”.
Извјештај је показао да је у 2018. години 26 најбогатијих посједовало исто колико 3,8 милијарди најсиромашнијих.
У 2017. је 43 најбогатијих имало колико и 3,8 милијарди сиромашних.
На питање бриселског портала ЕУРАКТИВ да прокоментарише нове податке о неједнакости у свету, портпарол Оксфама је истакао да, иако се подаци мијењају с годинама, дугорочни тренд указује на повећање неједнакости у посљедњих десет година.
„Вриједност богатства милијардера мијења се од недјеље до недјеље, од мјесеца до мјесеца, али је њихово богатство у посљедњих десет година расло у просјеку за 11 одсто годишње а број милијардера је удвостручен од финансијске кризе прије десет година”, рекао је портпарол Оксфама.
Како је додао, мала група људи, углавном мушкарци, посједује невјероватно богатство… и „тај ниво неједнакости није ни прихватљив ни одржив”.
У извјештају се наводи да је рекордно богатство супер-богаташа посљедица незапамћеног нивоа избјегавања пореза и пореских утаја.
„Највише стопе пореза за богаташе и корпорације ниже су него у претходним деценијама”, истиче се у извјештају и наводи да само четири цента по долару пореског прихода долази од пореза које плаћају богаташи.
Према извјештају, у богатим земљама просјечна највиша стопа пореза на приход је пала са 62 одсто у 1970. на 38. у 2013. док је у земљама у развоју та стопа у просеку 28 одсто.
Указује се и да у неким земљама, попут Бразила и Британије, десет одсто најсиромашнијих издваја на име пореза већи дио својих прихода него десет одсто најбогатијих.
Најбогатији у свијету од порезника су сакрили 7,6 хиљада милијарди долара док компаније крију велике суме „офшор”, а заједно лишавају земље у развоју 170 милијарди долара, навео је Оксфам.
Оксфам позива да се предузму конкретни кораци да се смањи неједнакост која, како оцјењују, „није неизбјежна него је политички избор”.
„Владе треба да усмјере напоре како би узимале више од веома богатих да би помогле сиромашнима”, навела је та невладина организација сугеришући да најбогатији треба да плаћају додатни порез од 0,5 одсто на своје богатство.
На тај начин би се прикупило више новца којим би могло да се финансира образовање 262 милиона дјеце која не иду у школу и да се обезбиједе здравствене услуге које би помогле да се спасу животи 3,3 милиона људи.
Посебно је велики проблем код жена и дјеце, чије су потребе за услугама образовања и здравства велике а они имају најмањи приступ новцу, наводи се у извјештају.
„Ако би сав неплаћени рад жена широм свијета обављала једна компанија, она би имала годишњи промет од десет хиљада милијарди долара или 43 пута већи од Епла”, истиче се у Оксфамовом извјештају, преноси Бета.
Оксфам закључује да су друштва у којима постоји неједнакост под већим притиском, мање срећна и са више менталних болести и позива на изградњу хуманије економије у којој влада једнакост и цијени се оно што је заиста важно.
Извор: Политика
