"Чланице ЕУ и Велика Британија договориле су флексибилно продужење до 31. марта. То значи додатних шест мјесеци да Велика Британија пронађе најбоље могуће рјешење", написао је предсједник Европског савјета Доналд Туск на свом Твитер налогу.
Британија, дакле, остаје пуноправни члан Европске уније са свим обавезама према члану 50, али може да ратификује споразум о Брегзиту сваког часа.
Ако то учини до 22. маја, избјећи ће изборе за Европски парламент. У супротном, на њима мора да учествује, како не би била принуђена на Брегзит без споразума. Премијерка Тереза Меј свјесна је, каже, незадовољства, због растанка који се одужио.
"Велика Британија је до сада требало да напусти Европску унију и искрено жалим што нисмо успјели да убиједимо парламент да одобри наш споразум са Бриселом. Рок који нам је дат је јасан, опције такође. Најважније је да постигнемо консензус у националном интересу", рекла је Мејова.
"Немојмо се претварати да ће сљедећих неколико недјеља бити лако, али имамо обавезу као политичари да испунимо демократску одлуку народа на референдуму. И даље можемо да напустимо Унију до 22. маја", додала је британска премијерка.
Посљедњи рок је Ноћ вјештица. У Европској комисији увјерени су да ће се догодити споразумни Брегзит. Било би катастрофално, кажу, да буде без договора. Слажу се и европски лидери.
"Када постоји тако тешка одлука као што је повлачење једне чланице из европског блока, добићемо више времена да тај излазак буде уређен и јасан. Кључно је питање пристанка британског парламента на споразум са Бриселом. Нагласили смо се да се договор неће мијењати, да можемо да причамо о будућим односима", поручила је њемачка канцеларка Ангела Меркел.
Даље одлагање Брегзита, послије 31. октобра, не чини се извјесним. Ово је посљедње продужење рока – било да Британци усвоје споразум, откажу Брегзит или оду без папира.
Извор: РТС
