Неки дан ми „запе за око“ једна изјава господина Игора Радојичића у којој он рече „СНСД је према нашој евиденцији нарастао на 120.000 чланова“.
Машала, као некад СДС.
Поставља се питање због чега је, у посљедње четири године, СНСД постао толико привлачан становницима Републике Српске? Откуда толика „љубав“ становника Републике Српске према социјалдемократији, када је ових дана социјалдемократија у Европи поприлично аут? Ови подаци постају још интересантнији, ако знамо да у нормалним земљама, западне демократије, политичке странке муку муче с осипањем чланова.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске даје одговор: „Све је то посљедица нарастања и резултата, због којих смо у већој мјери постали покрет, него класична странка, јер очито постоји значајна популарност лидера партије и идеје“.
Машала, и СДС се некад хвалио да је покрет, а не странка.
Гоподине Радојичићу идеје, а и лидер, не објашњавају гломазност ваше партије, одговор је много једноставнији. Чланство у странци на власти се исплати. Како ћете то материјализовати, зависи прије свега од личне способности, неморалности и алавости.
На први поглед цифра од 120.000 људи изгледа импозантно, али шта стоји иза тог броја? Стоји 120.000 личних интереса, које ваља намирити. Не буду ли ти интереси задовољени, ето незадовољства међу члановима партије. Све је мање радних мјеста у државним, ентитетским и општинским органима; разноразним агенцијама и управним одборима. Све је мање и тендера. Поставља се питање како намирити велика очекивања толиких чланова „опијених“ идејом социјалдемократије.
Одговор је такође једноставан, прво идентификовати све оне који нису у странци, а заузимају положај у неком директорском мјесту, надзорном или управном одбору, и захвалити им се на дотадашњем раду. Потом унутар партије спровести анализу ко заузима више од једног мјеста у државној служби, управним и надзорним одборима, комисијама за ово и оно. А све под паролом „Једна задњица за једну фотељу“. Тако би се вјероватно створило нешто нових мјеста за подмирење жеља партијских другова.
Морали су почети од Бијелића који је истовремено био предсједник комисије, члан надзорног и члан управног одбора, а богме и директор приватне фирме. Питам се колико још таквих Супермена има у СНСД?
Не треба гријешити душу, није ово почело са СНСД, али је он ту праксу унаприједио у складу са социјалдемократским начелима.
Прочитах јутрос да је партија Бијелића послала на партијско сметљиште, што је било и очекивано. Интересантна су образложења тог чина. За Радојичића он је лик, који га ужасно нервира, док је Рајско Васић изјавио да је „смјена Бијелића прави потез Владе РС и да његове многобројне позиције никада нису прошле кроз кадровске органе СНСД, на било којем нивоу“. СНСД од нас очекује разумијевање. Када имате партију од 120.000 „идеалиста“, који су у вашој странци зарад добробити Републике Српске, подкраде се и понеки интерешџија попут Бијелића.
Шта рећи за крај?
Другови из СНСД престаните да се бавите геополитиком, производњом непријатеља и продавањем шупље, већ се позабавите „мангупима из својих редова“. Било би добро и да реорганизујете вашу службу за партијске ресурсе. Па зар од 120.000 чланова, немате ништа боље да нам понудите од менаџера Бијелића?
Како ли ћете тек наћи директора за Инвестиционо развојну банку РС?
