12. октобар спаваћа соба Младена Иванића око 3 часа после поноћи.
Младен Иванић лежи у кревету и тупо зури у плафон. Након прочитаног текста у Гласу Српске (6., 7. и 8. октобра) не може да једе, а сада не може ни да спава. Стално себи поставља једно те исто питање…?
„Како је могуће да сам издао Републику Српску?“,
„Зашто су за мене гласали муслимани?“
„Гдје сам погријешио?“
За све су криви Црнадак и Бореновић, који су ме навратили да држим предизборне скупове у Приједору и Бијељини. Нисам смио то да урадим, то сам требао без борбе да препустим Радмановићу.
Моја реторика била превише умјерена па је то привукло муслимане да гласају за мене? Зашто нисам „спонтан“ као Леми?
И док он тако лежи у кревету, питања сама навиру.
Како је могуће да муслимани из Јање и Козарца гласају за мене, а не за Радмановића? Зашто су за мене гласали ти муслимански фундаменталисти, вехабије и Бин Ладенови пријатељи са Фејсбука, док су за Радмановића гласали „умјерени“ муслимани којих се нико не би постидио? Зашто за мене нису гласали Џерард Селман, Фатима Фетибеговић, Бакир Ајановић, Омер Бранковић или Антон Касиповић, Јасна Бркић и још понеки Хрват?
Зашто?
На трен се присјети јучерашњег разговора са женом и најближим сарадницима из странке.
Фино ми жена каже да се није ништа ненормално десило, јер за мене су гласали муслимани који живе у Републици Српској и то је њихово легитимно право. Нису за Обаму гласали само црнци! У праву је она, али био је на листи и Радмановић.
Ђерић ми каже да не читам Глас Српске, али изгледа да су ми они једини пријатељи који имају храбрости да укажу на ту грозну чињеницу да се свиђам муслиманима.
Џаба Бореновић прича да је СНСД сарађује с ХДЗ БиХ. Они су Хрвати, нису муслимани.
И онај Пекић навалио да су Влајкија изабрали Срби, а не Хрвати, као да ми је то ми нека утјеха.
А тек када приспију гласови из иностранства, и покаже се да ме и муслиманске избјеглице „обожавају“ мој живот више неће имати смисла.
Лежи тако Иванић у кревету, пред зору, и страхује да ће Рајко Васић његову бруку споменути у некој од својих колумни, или ће можда инспирисати Љепојевића да започне нову књигу.
О судбино клета….
