Prije neki dan dobih molbu jednog medija da komentarišem „ko su zapravo Vladimir Putin i Volodimir Zelenski? Ukoliko imate vremena voljela bih da popričamo na tu temu, da iznesete svoj komentar, analizirate i uporedite ih kao ličnosti.“
Morao sam odbiti taj medij, jer ja ne znam ništa o mentalnom i fizičkom zdravlju Putina, a iako sam psiholog ne mogu na osnovu TV nestupa da bilo šta o tome zaključim. Za Zelenskog sam čuo tek kad je počeo rat.
Ja o Ukrajini ne znam skoro ništa, a kada ste tolika neznalica, onda je najbolje da se klonite bilo kakvog komentarisanja.
Ne znam ništa o ukrajinskoj istoriji. O kulturi znam još manje. O religiji, klimi, geografiji nemam pojma. Ne znam ništa o njihovom sportu, muzici i nauci. Nisam znao ni da je Černobilj u Ukrajini, ta nuklearna elektrana će za mane vječno biti u Sovjetskom savezu.
Toliko o mom znanju ukrajinske kulture i geografije, a još manje znam o rusko- ukrajinskim odnosima.
Demonstracije i dešavanja krajem 2013. i 2014. godine u Ukrajini i Kijevu površno sam pratio i za osam godina sam sve pozaboravljao. Nemam pojma za šta se zalagao Janukovič, čiji su igrači bili Porošanko i Simonenko. Jedino se sjećam pletenice Julije Timošenko, ali ne i njezine politike i stavova.
Ne znam kada su se pobunili Donbas i Lugansk, ni šta je bio povod tome i razlog. Kao što ne znam šta su Ukrajinci, a šta Rusi radili tamo jedni drugima svih ovih godina.
Površno sam pratio dešavanja oko Krima i sva ta pravna objašnjenja koja su pratila ta događanja.
Nisam znao ni o spoljnoj politici Ukrajine i težnjama da uđu u Evropsku uniju i NATO, kao ni za prijetnje koje je Rusija slala Ukrajini, zbog evro-atlanskih integracija Ukrajine.
Vidite kolika sam neznalica.
Kada je Rusija napala Ukrajinu, nisam znao ništa o naoružanju Rusije i Ukrajine, niti o omjeru njihovih vojnih snaga. Nisam znao kakva je ratna strategija najbolja za Ruse, a kakva za Ukrajince. O najboljim pravcima napada i odbrani, takođe ništa ne znam.
Za gradove Herson, Mariupolj, Harkov, Sumi sam prvi put čuo prije 15 dana.
Moje iskustvo iz dva rata me naučilo da se tek sad trebam čuvati od dezinformacija i propagande.
Kada ste tolika neznalica, onda je najbolje da se klonite bilo kakvog komentarisanja.
Moji stav o Ukrajini se tek formira i pokušavam da to bude na osnovu tačnih informacija i univerzalnih principa.
Jer bolje ćutati, nego lupetati gluposti.
Šta u ovom trenutku sigurno znam.
Znam da je Rusija napala Ukrajinu, mimo svih međunarodnih pravnih normi, ali isto tako znam da se tih normi malo koja sila danas pridržava. Znam da je rat sranje i da ljudi u Ukrajini proživljavaju sve ono što smo mi proživljavali 90-ih godina. Znam da u ovom ratu strada sirotinja i da rat nikada nije isti za sve.
Znam da ni ruskom narodu nije lako.
Zato ne pišem o Ukrajini, samo se nadam da će razum prevladati i da će se rat ubrzo okončati.
P.S. znam patetičan sam, ali bolje i to nego biti navijač.
Preuzeto sa: blogger.ba
