У БиХ годишње настане просјечно 389 килограма комуналног отпада по становнику, што показује да је то нешто више од једног килограма по становнику дневно, подаци су Агенције за статистику БиХ.
Према истим подацима, услуге јавног одвоза комуналног отпада користи просјечно 67 одсто становништва, док 33 одсто популације, насељене у руралним подручјима, их не користи. У Агенцији за статистику БиХ су још навели да је на одлагалишта у БиХ прошле године одложено 1.422.513 тона отпада.
Миодраг Дакић, предсједник Центра за животну средину, сматра да је поменути број веома велик узимајући у обзир стандард и куповну моћ у БиХ.
“То потврђује да су код нас грађани у великој мјери неинформисани о отпаду, а институције не придају довољно пажње проблему”, казао је Дакић.
Забрињава и чињеница да се веома мали дио отпада рециклира и за посљедицу има непотребно затрпавање депонија или стварање дивљих депонија.
Он је навео да је главни узрок оваквог податка непостојање званичне стратегије управљања отпадом на нивоу БиХ или ентитета. Дакић објашњава да би се на ово могло утицати тако да производи имају што мање амбалаже или да она може да се рециклира и да се у малопродаји уведу системи прикупљања старих производа који се могу рециклирати.
“Потребно је и поставити довољан број контејнера за одвојено прикупљање отпада и тек када се предузму ове мјере, можемо очекивати праве ефекте у смањењу стварања отпада”, истакао је Дакић.
Коментаришући податак да трећина популације у БиХ не користи услуге одвоза комуналног отпада, Дакић је казао да и није забрињавајући уколико се погледа стање у другим областима друштва.
Мија Мартина Барбарић, из Одсјека за информисање Министарства околиша и туризма ФБиХ, говори да према њиховим подацима становништво производи 275 килограма отпада годишње у просјеку по становнику, тврдећи да су ти подаци релевантнији. Она је навела да с порастом стандарда расте и количина произведеног комуналног отпада.
“Проводимо цијели низ активности који се своди на израду законских и планских докумената везаних за управљање отпадом, а до сада смо изградили шест центара за управљање отпадом”, рекла је Барбарићева.
Свето Цвијић, виши стручни сарадник за управљање отпадом при Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, казао је да ови подаци представљају просјек земаља окружења и да нису забрињавајући, те да је у развијеним земљама које имају већу производњу тај број већи.
(СРНА)
