Иако су Европа и централна Азија богате изворима енергије у будућности ће се тај регион суочити са несташицом енергената.
Стручњаци Свјетске банке оцијенили су да је несташица неминовна уколико се у наредних 20 година не уложи више од три билиона долара за развој те индустријске гране.
„Мора се хитно дјеловати – вријеме игра кључну улогу”, поручио је директор сектора за одрживи развој за Европу и централну Азију у СБ Питер Томпсон.
Он је додао да је „СБ спремна да помогне земљама региона да задовоље своје енергетске потребе и то кроз изградњу атрактивне климе за инвестиције у енергетици, као и у обезбјеђењу приступа разним изворима финансирања, укључујући и оно намијењено трговини гасовима са ефектом стаклене баште.„
У извјештају „Без свјетла, енергетска предвиђања за источну Европу и бивши Совјетски Савез”, који је СБ представила јавности, наводе се процјене улагања у основни развој енергије од 2010. до 2030. у износу од скоро 1,3 билиона долара како би се осигурала довољна количина нафте, гаса и угља.
Поред тога, регионалној енергетској инфраструктури „очајнички је потребно унапређење”, наглашава Томпсон.
Капацитети за производњу струје једва да су, према ријечима Томпсона, повећани у односу на почетак деведесетих година прошлог вијека, а електране су већ старе.
„У наредних 20 до 25 година потребна су улагања у овај сектор од око 1,5 билиона долара, уз додатних 500 милијарди долара неопходних за инвестиције у даљинско гријање”, додао је Томпсон.
Он је објаснио да су, послије распада Совјетског Савеза, нове државе у Европи и централној Азији прошле кроз шест година драматичног привредног пада, послије кога је услиједио снажан и динамичан опоравак, али да се током опоравка није довољно улагало у енергетски сектор, иако су и потрошња и производња константно расле.
Уз подсјећање да су управо те државе највећи снабдјевачи енергијом и за источну и за западну Европу, Томпсон истиче да изградња енергетских објеката траје годинама и да је зато потребно реаговати – сада.
