Русија је задовоља тиме да се у закључном документу самита „велике двадесеторке“ осуђује вјештачка девалвација националних валута, рекао је новинарима у Сеулу помоћник предсједника Русије Аркадиј Дворкович.
„Једностране акције на „пумпању“ новчане ликвидности могу да доведу до повећаног ризика на тржишту капитала у земљама у развоју“ – рекао је он. Дворкович је додао да се у документу не спомиње ни једна конкретна земља.
Валутни ратови: неизбежност или реална претња?
Да ли валутни ратови могу да доведу до нове глобалне кризе? Да ли ће основне земље извозници одустати од мјера протекције сопствених економија? Ова питања разматрају се на самиту Г-20 отвореном у Сеулу на коме учествује 8 индустријски развијених и 12 економски најјачих земаља у развоју.
Очекује се да ће главна интрига самита бити везана за противрјечности САД и Кине у погледу кинеске националне валуте – јуана. САД сматрају да смањени курс не само јуана већ и других валута земаља у развоју води до губитка извозних тржишта за америчке компаније и до успијешне конкуренције кинеске робе и инвестиција на америчком тржиту. Зато САД траже да се ревалвира прије свега кинески јуан.
Ипак представници Кине стављају до знања да Кина неће потчинити своје економске планове интересима САД. Упоредо са тим туце земаља у развоју скреће пажњу на раст спољног дуга индустријских држава, који треба гасити не валутним притиском на земље у развоју, већ стимулацијом производње и потражње у земљама Запада.
Свјетска привреда још се није опоравила од недавне кризе, зато последњих мјесеци на дневном реду и стоји проблем такозваних девизних ратова, сматра директор Одјељења за аналитичко информисање агенције РБК Александар Јаковљев.
„У тим условима владе низа земаља покушавају на неки начин да добију за своје економије повластице на рачун манипулације девизним курсевима. Ова идеја није нова, нису је смислили чак ни прекјуче. Она се састоји у томе да владе и Централне банке низа земаља покушавају специјално да ослабе курс своје националне валуте у односу на валуте трговинских партнера. То је прилично ефикасно локално дејство, које омогућава да се стимулише сопствени извоз и да се заштите своја тржишта од јефтиног увоза.“
У суштини низак курс националних валута повољан је свим земљама са великом унутрашњом потражњом и извозом. Али таква ситуација доводи до трговинског дисбаланса, који повлачи за собом нестабилност читаве свјетске привреде.
Богати постају још богатији, сиромашни још сиромашнији. А то већ противријечи изјавама лидера двадесеторице о помоћи сиромашним земљама, изреченим на претходним самитима.
Између осталог, став великих свјетских фактора у погледу помоћи сиромашнима кардинално се измијенио. Ако су раније они преузимали на себе обавезе да помажу угроженима, сада је ријеч о стимулисању њиховог економског раста.
Став Русије по том питању прилично је јасан: земље не треба да доносе једностране одлуке о снижавању крусева националних валута без усаглашавања са другим партнерима. То води до љуљања глобалне економије.
Недавна криза очигледно је показала међусобну зависност привреда разних земаља. Приликом сметњи у једној од карика, нарушава се рад читавог система. До истих посљедица теоријски могу да доведу и манипулације на девизном тржишту.
Између осталог проблем девизних ратова у скоријој перспективи тешко да ће моћи да буде ријешен. Састанак лидера двадесеторице, прijе је самит декларација са којима су сви сагласни, али ће сви дjеловати по своме: сваком је своја кошуља најближа.
А и британски премијер Дејвид Камерон је у шали признао да је дошао у Сеул да се добро наспава.
