Своје кратке приче Снежана објављује на ФБ страници која сваким даном има све више пратилаца. Вјерни пратиоци и читаоци били су вјетар у леђа да се приче са друштвених мрежа коначно нађу и на папиру.
Као што је наведено у Снежаниној биографији, она не зна да пише о себи, о њој пишу њене приче!
ФРОНТАЛ: Колико дуго се бавите писањем и откуда љубав према писаној ријечи?
ТОПАЛОВИЋ: Писањем се бавим још од средњошколских дана,али посљедњих пар година много озбиљније и интезивније.
ФРОНТАЛ: Своје приче објављујете и на Вашој Фејсбук страници. Да ли сте се изненађени позитивним одзивом и подршком?
ТОПАЛОВИЋ: Путем Ф.Б. странице публикујем текстове који за сада наилазе на позитивне критике и коментаре. Страница броји нешто преко 9000.пратилаца и то је једна шаролика публика.
ФРОНТАЛ: Колико друштвене мреже значе писцима и свим људима који бију битку за културу?
ТОПАЛОВИЋ: Друштвене мреже су одлично мјесто за презентацију, такође вас повезују са људима из исте бранше. Могућности су заиста велике.
ФРОНТАЛ: Судећи по коментарима испод Ваших објава, велики број људи се поистовјећују са Вашим причама. Оне носе неку познату ноту старих времена. Да ли су приче заснивају на стварним догађајима и људима?
ТОПАЛОВИЋ: Моје приче носе једну ноту сјете, буде носталгију и сјећања на нека прошла, сретнија времена, рекла бих. Скоро све приче инспирисане су стварним ликовима и догађајима, неке су личне. Мислим да публика то осјети и препозна.
ФРОНТАЛ: Недавно сте објавили и своју прву књигу „Удахнуто дјетињство“. Можете ли нам рећи нешто више о вашем првенцу?
ТОПАЛОВИЋ: Kњига је изашла почетком марта, баш пред саму пандемију, што је пореметило планове и промоције, али биће времена.
Kњига је подијељена на два дијела, 1.дио "Сјећања", што и говори о мојим сјећањима и 2.дио "Неко друго вријеме" тј.ово наше вријеме и моје виђење данашњице. Укупно има 18.прича. Издата је у сарадњи са издавачком кућом АС оглас издаваштво Зворник у тиражу од 500.примјерака.
ФРОНТАЛ: Који су изазови са којима се писци сусрећу у Републици Српској и БиХ?
ТОПАЛОВИЋ: Мислим да недостаје више књижевних сусрета на нивоу БиХ, гдје би писци могли да се друже, презентују свој рад и размијене искуства.
ФРОНТАЛ: Која је ваша порука, али и савјет младим писцима?
Аутор: Ана Глишић
