Већ се осјећа старовременост. Без обзира што у свијести већине, и Алмодовар, и његова дјела; слове као савремена. Дубински је стар, што је покушао ботоксовати великим упливом оновременог ретра, и учитаном цитатности.
Шарен; набијен дијалогом, покретом и смислом. Исприча велику количину мотива, коју су већ радња за себе, а онда прибјегава основи јефтиних криминалистичких романа: Неко је убио Мануела. Код истражног судије су три жене. Једна је спавала са њим, једна се свађала, а трећа га је нашла мртвог.
Али, ова криминалистичка прича је искориштена само као рам, док је Франсоа Озон касније узео као главни смисао. Код Алмодовара је само ограда, као и детаљна прича прије овог обрта, за коју смо се питали куда води. А води у квалитет.
Стога обратити пажњу на легендарну сцену читања вијести, која најбоље дочарава ову врсту поетике. Уз лик истражног судије Домингеза; који је трансвестит, полицијски доушник, и наркоман.
Кад није на тајном задатку, живи са хипохондричном мајком. Која непрестано лежи у кревету, и сакупља исјечке из новина. Његова појава је настрана, као мотив преоблачења у народној епској поезији.
Марко Краљевић са халтерима, и љубичастим кармином.
(Редитељ: Педро Алмодовар; Улоге: Викториа Аврил, Мариса Пардез, Мигуел Босе)
