izvor: Tanjug
Jovanović je Tanjugu rekao da je ohratoksin – toksin iz gljivica i da pripada istom rodu gljivica kao i aflatoksin.
"Kao i kod aflatoksina ne postoji akutna opasnost po zdravlje. Vrlo često se ovaj toksin nalazi u kafi, vinu, grožđu, suvom grožđu, žitaricama, a u velikim koncentracijama može biti i u životinjskim produktima, jer se koncentriše u tkivima i organima. Akutna toksičnost ne postoji, kao što nije bilo ni kod aflatoksina", objašnjava Jovanović.
On dodaje da se hronična toksičnost za ljude pretpostavlja, ali da nikada nije dokazana. Dokazana je samo eksperimentima na životinjama i otuda je ohratoksin proglašen kancerogenom materijom, supstanca koja može da doprinese razvoju tumora i to naročito jetre i bubrega.
"Toksičnost je dokazana na životinjama, međutim pretpostavka je da mora da postoji genetska predispozicija za razvoj malignih oboljenja bubrega i jetre, a da je ovaj toksin spoljšnji faktor koji na njih utiče", pojašnjava Jovanović.
Na području balkanskog poluostrva ovaj toksin, kako kaže, dovode u vezu i sa balkanskom nefropatijom, hroničnim oboljenjem bubrega karakterističnim za podunavske zemlje i za našu zemlju, ali da nijednom studijom to nije dokazano.
Štrudla sa smokvama i krekeri srpskih proizvođača povučeni su sa tržišta EU jer sadrže nedozvoljen nivo ohratoksina A – toksične materije.
Po propisima EU, dozvoljeno je tri mikrograma orhatoksina po kilogramu proizvoda za odrasle, i 0,5 mikrograma za decu. U štrudli sa smokvama, prema navodima Nacionalne organizacije potrošača Srbije, bilo je više od 15 mikrograma, a u krekerima – deset mikrograma toksične plijesni.
