Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи хришћански празник Васкрс.
На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.
Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обиљежава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући. Они који посте наовај дан једу сув хљеб и воду, а многи тог дана и "једнониче" – цијелог дана ништа не једу, нити пију већ тек увече узму мало хљеба и воде.
У неким крајевима на Велики петак се фарбају јаја.
Велики петак је за хришћане најтужнији дан када се сјећају догађаја који су довели до Христовог распећа.
То је дан када су Римљани осудили на смрт Исуса Христа, на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.
У знак туге и жалости, на Велики петак не смију звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се на богослужења позива дрвеним клепеталима.
На Велики петак нема литургије већ се ујутру читају "Царски часови".
Царским часовима се на јутрењу подсећа на вођења Христа на суд ка Понтију Пилату, вријеме осуде, вријеме крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тијела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.
У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.
Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.
Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опијело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом.
Статије су песме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.
У неким крајевима се данас пали ватра да би сво зло изгорјело.
Фарбање јаја за Васкрс спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да проповиједа јеванђеље. Стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донеа корпу јаја.
Цар није вјеровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бијела јаја у корпи промијенила боју.
Марија Магдалена је на то рекла: "Христос васкрсе" и сва јаја у корпи су постала црвена.
Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као "чуваркућа", заштитник породице.
Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао, јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја.
Сљедеће године, на дан ВАскрса, све кокошке у Јерусалиму су снијеле црвена јаја.
Извор: tanjug/rts
