БЕОГРАД – Иза одбијања бошњачких политичара да подрже закон о попису становништва стоји покушај стварања имагинарне "босанске нације", оцијенио је лидер Партије демократског прогреса Младен Иванић.
"Ниједан рационалан разлог није на страни бошњачких посланика. По мојој оцјени, овде је посреди чиста политизација и покушај стварања имагинарне ‘босанске нације'", рекао је Иванић.
Према његовим ријечима, ако не буде пописа становништва 2011. године, слика стања у БиХ ће остати замагљена, што би проузроковало несагледиве посљедице, поготово са економског аспекта.
"Без пописа становништва, које обухвата и многе друге показатеље – од привредних потенцијала, до броја грла стоке – немогуће је озбиљно планирати развој било које земље. У озбиљним државама знају број кокошака и крава, а у БиХ се не зна ни број становника. Такву државу нико у свијету не би узимао за релевантног партнера ни у чему", рекао је он.
Посланик Хрватске демократске заједнице БиХ у Парламентарној скупштини БиХ Иво Миро Јовић је рекао да би се изостављањем одредница о националној, језичкој и вјерској припадности становника БиХ, изгубило њено основно обиљежје, које у свијету називају ‘богатством различитости’ и дерогирала би се уставна одредба по којој у БиХ живе три конститутивна народа – Срби, Хрвати и Бошњаци.
Коментаришући бошњачку тезу да би попис са националном, језичком и вјерском припадношћу значио "легализацију етничког чишћења", Јовић је рекао да су "највеће жртве етничког чишћења били Хрвати" и да бошњачки политичари помало зазиру од податка да је данас Хрвата мање за 43 одсто него 1992. године, јер би то показало да је над хрватским народом у БиХ извршен својеврстан геноцид.
Професор демографије на Филозофском факултету у Источном Сарајеву Стево Пашалић рекао је да је бошњачка аргументација неодржива и антиуставна те додао да "у свим вишенационалним европским и другим државама попис обухвата националну, језичку и вјерску припадност".
"Мултинационалност, мултиконфесионалност и мултијезичност требало би да буду елементи који красе БиХ, а не да буду њен ‘камен спотицања’. Како би Белгија знала колико у њој живи Валонаца а колико Фламанаца када би пописивали становништво без изјашњавања о националној припадности", рекао је Пашалић.
Он је подсјетио да Устав БиХ признаје три народа и три језика, а да је и питање вјерске опредељености лична ствар сваког појединца и на њему је да се изјасни да ли је вјерник и које конфесије.
Бошњачки посланици у Парламентарној скупштини БиХ најавили су да ће блокирати усвајање закона о попису становништва ако у њему буду одредбе о националној, језичкој и вјрској припадности, сматрајући да би се тако "легализовало етничко чишћење".
Они се позивају се на правила ЕУ у којима, тврде, изјашњавање о националној, језичкој и вјерској припадности није обавезно.
Са друге стране, српски и хрватски посланици рекли су да неће подржати закон, ако у њему не буду и три спорне одреднице.
