Предсjедник Националног савjета Србије за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић рекао је да је оставку на функцију координатора националног тима за окончање те сарадње поднио „из моралних разлога” јер није ухапшен Ратко Младић.
„Неко ко зна гдје је Ратко Младић и није то пријавио за милион, неће то учинити ни за 10 милиона (евра)”, рекао је Љајић за Дневни аваз.
Упитан да ли се мијења однос јавности у Србији према хапшењу Младића, Љајић је рекао да је „мање-више однос јавности посљедњих година непромијењен”.
„Ми радимо редовна истраживања за интерне потребе и ту нема неких великих помјерања. Однос оних који подржавају хапшење и оних за које је Младић и даље херој отприлике је увијек пола-пола”, рекао је Љајић.
Он је истакао да је „погрешно лицитирање било каквим датумом” када је у питању хапшење Младића и додао да је очекивао да ће се „огроман труд који смо уложили исплатити прошле године”.
„Свако даље лицитирање је штетно, јер је то непредвидиво. Заиста се дешавало у прошлости да нам се учини да смо на добром трагу, а да се на крају све сруши”, рекао је Љајић.
Оцијенио је да је „у Младићевом случају потребно и мало среће”, као и да је „Младићев тим сада врло сужен и врло мали број људи учествује у његовом скривању и зна гдје се он налази”.
„То су људи који су ту из увјерења и идеала, а не због неке користи. Имајући у виду његов психолошки профил, начин досадашњег скривања који смо реконструисали, очито је да за његово скривање нису потребна велика финансијска средства. Већи новац је требао раније, када је уза себе имао 47 људи, али сада је тај број људи сведен на минимум, а мање људи прави мање грешака”, истакао је Љајић.
Према његовом мишљењу, Младића скрива мање од пет људи, што је слично било и у случају Радована Караџића.
„Мислим да се Младић скрива на потпуно другачији начин од Караџића”, рекао је Љајић и додао да су њих двојица „потпуно различити психолошки профили”.
Упитан да ли је Младић у Србији, Љајић је рекао да не зна, исто као што не зна ни да ли се крије негдје у иностранству.
„Знамо да је у Русији био 1996. године и да се вратио у марту 1997. године. Једини његов излазак из Србије након тога био је у јулу 1998. године, када је љетовао у Црној Гори”, рекао је Љајић и истакао да је политичка одлука за његово хапшење јасна и видљива, те да је то „чисто техничка ствар”.
