U tom slučaju, sve zemlje bi mogle da se okrenu jedino sopstvenim rezervama, koje, kako piše Danas, u Srbiji nisu velike.
Prema istraživanju tog dnevnog lista, novac koji se u vidu taksi naplaćuje prilikom kupovine goriva, ne opredjeljuje se za formiranje rezervi.
Naime, od oktobra 2014. godine u Srbiji se naplaćuje taksa od 2,6 dinara po litri goriva za obezbjeđivanje novčanih sredstava za nabavku obaveznih rezervi nafte. Ministarstvo finansija ima diskreciono pravo da donese odluku koja suma će od novca dobijenog tom taksom otići nadležnim službama u Ministarstvu rudarstva i energetike za kupovinu nafte i derivata.
List Danas piše da u 2014. godini nijedan dinar nije otišao u te svrhe.
S obzirom da se u Srbiji godišnje proda oko dva miliona tona goriva, a da se na svaki litar plaća taksa od 2,6 dinara, može se doći do zaključka da država na godišnjem nivou inkasira oko 42 miliona evra što je sasvim dovoljno da se ispuni zahtjev Evropske unije da Srbija do 2023. godine raspolaže sa obaveznim rezervama za 90 dana.
Međutim, u ovom trenutku, ako bi do krize zaista došlo, Srbija bi imala nafte za samo desetak dana, piše Danas.
Izvor: Nedeljnik
