БРИСЕЛ – Министри финансија еврозоне састаће се данас ради доношења одлуке о томе да ли је Грчка учинила довољно за испуњавање услова за други пакет финансијске помоћи, вриједан 130 милијарди евра.
Атини су та средства неопходна да би избјегла банкрот средином марта, када јој пристижу потраживања на основу задужености владе.
Грчки премијер Лукас Пападемос јуче је отпутовао у Брисел ради покушаја постизања договора.
Амерички министар финансија Тимоти Гајтнер рекао је да САД охрабрују Међународни монетарни фонд (ММФ) да подржи пакет помоћи Атини, али није познато какав ће допринос дати ова организација.
У плану за финансијски спас Грчке спада и отписивање 100 милијарди евра дуговања и приватни сектор је прихватио смањење 70 одсто смањења дуговања Атине.
Грчка је пет година заредом у рецесији, због чега су јој дуговања већа од 160 одсто од бруто домаћег производа.
Лидери еврозоне и ММФ у октобру су саопштили да би дуговања Грчке до 2020. године требало да буду смањена на много издржљивији ниво од 120 одсто.
Неколико рунди мјера штедње, чије су увођење захтијевали ЕУ, ММФ и Европска Централна банка (ЕЦБ), нису уродиле плодом и подстакну раст, па су избили сукоби између демонстраната, који су се бунили против мјера и полиције.
Мјерама штедње, које је грчки парламент усвојио током прошле седмице, вриједним 3, 3 милијарди евра, предвиђена су смањења плата и пензија и буџети за здравство и одбрану.
Први пакет помоћи, који је 2010. године одобрен Грчкој од 110 милијарди евра, није био довољан за избјегавање кризе.
(Срна/Фронтал)
