Politički delikt
Osvrćući se hronološki na donošenje odluke o referendumu, Čavić je rekao da Dodik nikako u formalno-pravnom smislu ne može biti odgovoran za održavanje referenduma, jer su inicijativu za to podnijeli poslanici SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske, koju su kasnije potpisali i poslanici opozicionih partija, među kojima i Savez za promjene, čiji je član i NDP.
Stoga, smatra Čavić, činjenica da je suspendovani tužilac Salihović dan poslije referenduma i nekoliko dana uoči lokalnih izbora u BiH potpisao tužbu protiv Dodika, koristila je upravo najviše samom predsjedniku Republike Srpske. Za Čavića je posebno indikativno što je Salihović istragu protiv Dodika otvorio „posljednjeg radnog dana u svojoj kancelariji“.
"Mislim da je ključna stvar koja je usmjerila tok izbora ustvari bila tužba Gorana Salihovića protiv Dodika za politički delikt. Podignuta je tužba protiv Dodika za navodno učešće u nelegalnom održavanju referenduma. A on u formalno-pravnom smislu nikakve veze nije imao s referendumom. Odluku o referendumu donijela je Narodna skupština Republike Srpske, a on čak nije podnio ni inicijativu. Podnijele su je parlamentarne stranke iz Srpske i potpisnici tog dokumenta su narodni poslanici, među njima i ja. Dodik, ako je mogao šta da naruči, to je da bude gonjen politički. Ili za politički delikt", pojasnio je Čavić.
Dalje, nastavio je Čavić, tužba zbog političkog delikta, koju je podnio suspendovani glavni tužilac BiH, išla je naruku Dodiku i da bi se skrenula pažnja s kriminala u „Bobar banci“, „Pavlović banci“, „Banci Srpske“… Odgovarajući na pitanje voditelja „vidi li on ulogu Gorana Salihovića u tome što niko više i ne spominje te slučajeve“, Čavić je odgovorio potvrdno.
Prinudna uprava
"Goran Salihović je personifikacija Tužilaštva. Ne mogu da shvatim, evo, kad je ‘Bobar banka’ u pitanju, to je toliko čisto, pa samo jedna stvar postoji koja je davno zahtijevala hapšenje. Ja sam razgovarao s pokojnim Savom Ševaljovićem, koji je bio prinudni upravnik, a to je poslije potvrđeno u medijima više puta, čak i od predstavnika Vlade, i on mi je rekao u postupku dok je bio prinudni upravnik u fazi prinudne uprave ‘Bobar banke’, da je deset miliona maraka gotovine izneseno iz trezora te banke. Papirno su postojale, fizički nisu. Da je sve ostalo bilo ispravno, a samo to da ima, neko bi trebao biti zatvoren. Ko je zatvoren? Ja to ne mogu da vjerujem", kazao je Čavić.
Šteta pola milijarde maraka
Na pitanje ko bi trebao odgovarati za to što niko nije procesuiran, Čavić je kazao da na odgovornost moraju biti pozvani svi koji su direktno ili indirektno u tome učestvovali.
"Radi se o šteti od pola milijarde maraka u dvije banke. Više od 250 miliona uništenih depozita koji ne mogu da se vrate. U bankama zaleđeno 250 miliona KM, a niko nije odgovarao. To govori u kakvoj zemlji živimo", zaključio je Čavić.
Izvor: N1
