Na primer, ako kupe robu u Evropskoj uniji, unesu je u treću zemlju, a zatim u Rusiju, to će biti zaobilaženje sankcija i ti pojedinci mogu se naći na spisku sankcionisanih. Mislim da će to imati veliki efekat odvraćanja”, rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, prenosi Tanjug. Ona je istakla da su dosadašnje sankcije EU teško pogodile režim ruskog predsednika Vladimira Putina.
„One su mu otežale finansiranje rata i sada pojačavamo napore u tom pravcu”, rekla je zvaničnica EK.
Fejsbuk tvrdi da je blokirao pokušaj Kine da utiče na izbore u SAD
Evropska unija je već ranije donela odluku o zabrani uvoza ruske sirove nafte koje se prevozi tankerima i koja stupa na snagu 5. decembra.
Nedavno je grupa najrazvijenijih zemalja G7 predložila da se uvede ograničenje cena ruske nafte za treće zemlje i sada u tom pravcu ide i predlog Komisije.
„Znamo da je nekim zemljama u razvoju i dalje potrebna ruska nafta po niskoj ceni. U današnjem paketu mi postavljamo pravni okvir za uvođenje ograničenja cene ruske nafte za treće zemlje. To će s jedne strane smanjiti ruske prihode od prodaje nafte, a s druge održaće stabilnim globalna energetska tržišta”, rekla je fon der Lajen.
Novi, osmi paket sankcija uključuje dodavanje još 1.300 fizičkih i pravnih lica na spisak sankcionisanih, opsežnu zabranu uvoza, čime će Rusija ostati bez prihoda od sedam milijardi evra, kao i zabranu izvoza više ključnih tehnologija u Rusiju.
Predlaže se i da državljani EU više ne mogu biti u upravnim odborima ruskih državnih preduzeća.
Izvor: politika.rs
