БЕОГРАД/ СТОКХОЛОМ – Шведска данас од Чешке Републике преузима шестомјесечно председавање Европском унијом, током којег ће у центру пажње бити рјешавање институционалних проблема, економска криза, климатске промјене.
Наставак евроинтеграција земаља Западног Балкана такође ће бити у фокусу шведског предсједавања, а у том контексту земље југоисточне Европе очекује одлуку о визној либерализацији.
Почетак шведског предсједавања данас ће бити обиљежен свечаном церемонијом и концертом у комплексу стокхолског музеја-тврђаве Скансен коме ће присуствовати предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и други високи европски и шведски званичници, као и шведски краљевски пар, најављено је на сајту шведске владе.
Премијер Шведске Фредрик Реинфелт и предсједник ЕК имаће одвојени састанак.
Приоритети, или како Швеђани наглашавају „изазови" шведског предсједавања биће, према досадашњим најавама, међународна финансијска криза, институционалне реформе ЕУ, процес ширења, климатске промене и стратегија за регион Балтичког мора.
Швеђани се надају да ће током наредних шест мјесеци бити усвојен Лисабонски споразум и сматрају да је Европска унија отворен пројекат, а ширење „историјски императив", изјавио шведски амбасадор у Србији Нил Кристен Брингеус.
Када је реч о Западном Балкану главни приоритети ће бити визна либерализација, реактивирање Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом и подстицање регионалне сарадње, рекао је шведски дипломата.
Брингеус је изразио увјерење да ће први приоритет бити остварен до краја шестомјесчног председавања ЕУ, будући да је Србија близу испуњавања свих услова из мапе пута за визну либерализацију са ЕУ.
Шведска се такође снажно залаже за деблокирање ШП и Прелазног трговинског споразума и сматра да Србија у потпуности сарађује с Хашким трибуналом.
„Извештај Сержа Брамерца, главног тужиоца трибунала, потврдио је суштински напредак у сарадњи Београда, али видјећемо да ли ће то довести до активирања споразума. Међутим, сматрам да је веома важно што ће се ово питање налазити на дневном током нашег предсједавања", објаснио је у Бриселу министар спољних послова Карл Билт.
Према најновијим изјавама шведских званичника, Стокхолм не искључује ни могућност да Србија до краја године поднесе кандидатуру за чланство у ЕУ, а ова земља, такође, велики значај придаје регионалној сарадњи на Западном Балкану.
То показује и намјера да се заједно са Регионалним савјетом за сарадњу у наредном периоду организује конференција на коме ће бити размотрена кључна питања за регион укључујући ефекте светске рецесије.
„Добросусjедски односи су предуслов за чланство у ЕУ. Србија је кључни играч у региону и у последње врijеме је имала веома конструктивну улогу,„ оценио је и амбасадор Брингеус.
Што се тиче "Косова", шеф шведске дипломатије Карл Билт оцијенио је да упркос чињеници да не постоји јединствен став у ЕУ према том питању неће бити проблема за шведско предсједништво да наступа у име ЕУ.
„Живимо с тим да нису све земље ЕУ признале независно Косово, на прагматичан начин. То досад није био велики проблем и не мислим да ће бити током нашег предсједавања ЕУ," рекао је он подсјећајући да на "Косову" дјелује европска мисија Еулекс коју су једногласно подржале све државе, а да ће највећа брига током шведског предсједавања бити економска и социјална ситуација на "Косову".
Један од циљева шведског предсједавања биће подршка изградњи демократског и мултиетничког друштва на "Косову", а у томе је „питање поштовања људских и мањинских права од кључног значаја", оцијенио је Брингеус.
