Pametni satovi obično su opremljeni i za praćenje varijabilnosti srčane frekvencije kao parametra stresa. Šta nam ova metrika zapravo govori i da li bi mogla da predvidi i dijagnostikuje depresiju – i pomogne u poboljšanju našeg mentalnog zdravlja uopšte.
Pametni satovi tokom godine daju prilično detaljan uvid u stanje našeg organizma – san, nivo kiseonika u krvi, broj koraka i, što je najzanimljivije, varijabilnost srčanog ritma ili HRV (heart rate variability).
Potonja metrika varijabilnosti srčanog ritma trebalo bi da bude glavna mera koliko smo pod stresom. Sve veći broj istraživanja nedavno je istražio vezu HRV-a sa mentalnim zdravljem – u nameri da ustanove da li može da predvidi verovatnoću da će neko imati simptome bolesti ili čak pomoći u dijagnostikovanju samog mentalnog zdravstvenog stanja.
Šta je varijabilnost srčanog ritma
HRV je mera sitnih varijacija u vremenu između svakog otkucaja srca. Mada zvuči nelogično, ali veće varijacije su dobra stvar.
Kada su nam otkucaji srca redovni, to je znak da smo zaključani u režimu „bori se ili beži“, što znači da je simpatička grana autonomnog nervnog sistema aktivna. Ovo stanje pripravnosti teži da nam srce kuca brže i pravilnije. Kada se naša parasimpatička grana, ili funkcija „odmora i varenja“, aktivira da smiri sve, srčani ritam nam postaje manje regulisan.
Osoba koja je veoma otporna na stres imala bi viši HRV jer se lakše oporavlja od stresora – nešto što se zna da je dobra stvar jer je hronični stres povezan sa upalama i svim vrstama fizičkih i kognitivnih stanja.
Ipak, treba imati u vidu da se srčani ritam razlikuje od osobe do osobe i postoji velika varijacija u onome što se smatra „normalnim“ HRV-om, od oko 18 do 70 milisekundi. Ono što je merodavno su individualne fluktuacije tokom dana, nedelja ili meseci.
Na primer, kada imamo puno teškog posla, HRV znatno pada, a na odmoru, kada nam je najveća briga da li da plivamo pre ili posle ručka, on se povećava na 50 milisekundi ili više.
Veza između srca i uma
Postoji dugo uspostavljena veza između srca i mozga, i mnoge studije sada ističu ovu vezu. Na primer, kod ljudi sa kardiovaskularnim bolestima postoji veća verovatnoća da će doživetimentalne zdravstvene probleme, dok ljudi sa depresijom imaju povećan rizik od srčanih oboljenja. HRV može biti signal koji povezuje to dvoje.
Razlog je delimično taj što je HRV povezan sa nekoliko kognitivnih i mentalnih zdravstvenih stanja. Na primer, u februaru su istraživači iz Nemačke pregledali studije koje su istraživale vezu između HRV i depresije, uključujući one koje su upoređivale ljude sa i bez bolesti, kao i longitudinalne studije koje su pratile promene HRV i depresije kod pojedinaca tokom vremena. To su robusne metode i u obe vrste studija pojavio se isti obrazac: niži HRV je bio povezan sa većom verovatnoćom depresije.
Prethodne studije potvrđuju ovo. Analiza podataka iz studije Vajthol II pratila je više od 2.200 učesnika tokom oko decenije i pokazala je da je viši HRV povezan sa smanjenom verovatnoćom razvoja depresivnih simptoma, barem kod muškaraca (u studiji je bio samo mali broj žena, pa je bilo teško izvući čvrste zaključke iz njih). Druge studije, uključujući i onu koja je pratila 146 muških blizanaca tokom sedam godina, pokazale su sličnu vezu.
Zašto je dobar visok HRV
Naravno, glavna ideja koja stoji iza svega ovoga je da što je HRV viši, to je odgovor na stres zdraviji. To odražava činjenicu da smo u stanju da se brzo i efikasno prilagodimo zahtevima okoline. Nizak HRV može odražavati problem prilagođavanja stresorima – a smanjena sposobnost regulisanja emocija je poznati doprinos depresiji.
Međutim, dokazi su nedosledni i veliki deo njih je nejasan. Mnoge studije su male ili komplikovane time što ne uzimaju u obzir višestruke zbunjujuće faktore kao što je to kako se HRV generalno smanjuje sa godinama ili uticaj pola ili lekova.
Postoje i druga upozorenja: studija iz prošle godine pokazala je da rezultati stresa koji koriste HRV nisu u stanju lako da razlikuju uzbuđenje i pozitivan stres – vrstu koja može biti motivaciona i za koju se smatra da povećava otpornost – od negativnog.
Potrebna dodatna istraživanja
Ipak, zanimljive korelacije se i dalje pojavljuju u različitim oblastima zdravlja mozga. Pregled iz 2025. godine pronašao je veze između smanjenog HRV-a i demencije, simptoma posttraumatskog stresa i šizofrenije.
Niži HRV je takođe bio povezan sa somatskim poremećajima, kod kojih postoji nesrazmerna i kontinuirana zabrinutost zbog fizičkih simptoma, i funkcionalnim somatskim sindromima koji uključuju promene u mozgu koje uzrokuju bol, slabost ili epilepsiju.
Ono što je bilo posebno intrigantno u vezi sa ovim pregledom jeste to što nijedan poremećaj nije pokazao identično izmenjene HRV obrasce, što autori sugerišu da HRV čini potencijalnim biomarkerom za razlikovanje poremećaja.
Za sada, ovi autori zaključuju da sam HRV nije dovoljan za dijagnozu mentalnog stanja, niti nizak HRV automatski znači da ćemo se suočiti sa lošim mentalnim zdravljem.
Za pojedine kliničare HRV je jedna od mnogih potencijalnih metrika koje bi nam mogle pomoći da saznamo koje prakse i promene načina života zapravo funkcionišu ili nam daju način da vidimo koliko brzo možemo da se prilagodimo.
Dobar noćni san može pomoći u poboljšanju HRV-a, kao i redovno vežbanje – aerobne vežbe posebno imaju najčvršće dokaze koji podržavaju njihovu korist za HRV.
Izvor: RTS/New Scientist
