БЕРЛИН – Судија Хашког трибунала Криштоф Флиге је оцијенио да је реално да ће тај суд престати да ради 2013.
У интервјуу недељнику „Шпигел", њемачки судија је у вези с тим указао да је процес бившем вођи босанских Срба Радовану Караџићу „један од најопсежнијих до сада" и оцијенио да ће потрајати око 30 месеци.
Флиге је одбацио оцјене да су српске и хрватске судије „превише благе када је ријеч о ратним злочинима које су починили њихови земљаци".
Навео је да се то „сада измијенило" и да је за то добар показатељ и чињеница да је четворо оптужених за злочине на Косову недавно у Београду осуђено на 75 година затвора.
На питање да ли уопште постоје адекватне казне које може да изриче Хашки трибунал, Флиге је рекао да та дилема треба да буде ријешена на једино могућ начин.
„Ако међународна заједница жели кривично да гони ратне злочинце, мора да се помири са пресудама које понекад изгледају и неприкладне. Шта је алтернатива? Да ли треба да починиоце пустимо само зато што на располагању немамо одговарајуће казне", рекао је њемачки судија.
Оцијенио је да је „побједа правде" већ то што „генерали, предсједници и министри сједе у истражном затвору" и што „једну, двије, три године сваког дана излазе пред суд и морају да слушају шта се догађало у селима на основу њихових наредби".
Запитан како оцјењује Караџићеве тврдње да су му „САД и УН обећале да неће бити осуђен", Флиге је рекао да се „морамо помирити с тим да поступци правосуђа могу да изазову и нове немире".
„То је неизбјежан ризик. Можда зато не би требало да се за сваки сукоб активира посебан суд. Међународне судије не могу да склапају мировне уговоре. Они могу само да кажу: Не смијете да мучите или чак убијате цивилно становништво, и то је све", рекао је њемачки судија.
Он није желио да се упушта конкретно у ставове оних правника који спорним сматрају дефинисање масакра у Сребреници као геноцида, али се запитао „да ли је појам геноцид уопште нужан да би се означио такав злочин".
„Шта се мијења у садржају недјела ако нека група људи није убијена из националних, етничких, расних или религиозних разлога, као што је наведено у нашем статуту, већ једноставно зато што су ти људи у датом тренутку били на лицу мјеста", запитао се Флиге.
Оцијенио је да би се „можда појмом масовно убиство избјегле неке тешкоће правног разграничавања".
„Тако бисмо, рецимо, могли да одговоримо ситуацији у Камбоџи где су Камбоџанци масовно убијали Камбоџанце. Шта је то – самогеноцид? Или социоцид? Појам геноцид строго гледано може да се примјени само на холокауст", рекао је Флиге.
