БЕОГРАД – Државна комисија ће у септембра почети обиљежавање тајних гробница у којима се налазе посмртни остаци лица стријељаних након ослобођења 1944. године и састављање списка ликвидираних у том периоду, најавио је државни секретар Министарства правде Слободан Хомен.
"Први задатак комисије је да прегледа архиве и утврди спискове убијених, од којих су многи у периоду од 1944. до 1946. године стрељани без суђења и судске одлуке. Истовремено, комисија би требало да обиђе и попише све локације у Србији на којима су вршене егзекуције", нагласио је Хомен.
Према његовим ријечима, у рад комисије биће укључен већи број људи, међу којима ће највише бити историчара, правника и стручњака медицинске струке специјализованих за ДНК анализе.
"Састављамо списак архива, музеја, историјских института од којих ћемо затражити да за чланове комисије предложе једног или двојицу својих представника. Такав захтев већ смо упутили Скупштини, Комисији за нестала лица и Републичком јавном тужилаштву. Очекујем да нам са ових адреса одговори стигну за петнаестак дана. До 1. септембра комисија би требало да буде формирана и спремна за рад", нагласио је Хомен.
Он је за "Блиц недјеље" рекао да овај посао не почиње из почетка, јер већ постоји студија у којој се налазе подаци за око 80 одсто локација на којима су вршена стријељања.
Ова студија дјело је Срђана Цветковића, сарадника Института за савремену историју, који је рекао да готово у сваком граду и већем мјесту постоје масовне гробнице.
"Постоји више стотина места на којима су вршене егзекуције. На некима је стрељано четири-пет људи, на другима стотине, а има локација где је број убијених далеко већи. У Нишу је, на пример, стрељано од 800 до 1 000 људи, а у Београду чак неколико хиљада", нагласио је Цветковић.
Он је додао да тачан број убијених од 1944. до 1946. године вјероватно никада неће бити утврђен, али да бројни подаци показују да је у то вријеме без суђења ликвидирано између 60 000 и 80 000 људи.
"Више од 35 000 људи стрељано је у на територији уже Србије, а према немачким и мађарским подацима, између 40 000 и 45 000 особа је страдало у Војводини", истакао је Цветковић.
Према његовим ријечима, прве такве егзекуције започеле су Књажевцу, Зајечару, Пироту и околини, а затим и у западној Србији.
"Посебно је илустративан случај код `Костиног моста` у Пироту, у вези са нерасветљеном погибијом тадашњег начелника Озне Миодрага Бошковића. Приликом гушања са човеком кога је саслушавао, Павловића је, наводно несрећним случајем, убио стражар. У знак одмазде стрељано је 159 људи, од којих су неки доведени из Власотинца и Лесковца", рекао је Цветковић.
