БЕОГРАД – У Србији је до сада поднесено 76 000 захтјева за враћање одузете имовине, чија вриједност би могла износи од 102 до 220 милијарди евра, речено је на скупу у Београду на тему "Реституција европска искуства – препоруке за Србију".
Државни секретар у Министарству финансија Слободан Илић је, одговарајући на питање колико би новчано оптерећење Србија могла да издржи да би био ријешен проблем реституције, навео да годишње оптерећење буџета Србије по основу обавезе исплате старе девизне штедње износи између 250 и 300 милиона евра.
Он је додао да је до сада у фонд за реституцију од приватизације прикупљено око 52 до 53 милиона евра.
Илић је рекао да је ово минстарство спремно да до краја године достави влади на усвајање приједлог закона о денационализацији, који је један од услова за приступање ЕУ, али не и за подношење кандидатуре за чланство Србије у ЕУ.
Он каже да се размишља о два концепта на основу којих би претходни власници имовине били обештећени – комбинација натуралног и новчаног обештећења или само новчано обештећење.
У случају да се власт одлучи за искључиво новчану надокнаду, једна од варијанти надокнаде за вриједност имовине била емисија државних обвезница на одређени период.
Замјеник специјалног представника генералног секретара Савјета Европе у Србији Нађа Ћук истакла је да Србија, кад аје у питању реституција, треба да из искустава европских земаља извуче одговарајуће поуке.
Она је додала да циљ Савјета Европе није да наметне своје рјешење, већ да се заједничке дође до одговарајуће платформе.
Представници мреже за реситуцију, који ће у току поподнева учествовати у раду ове конференције, окупили су се данас испред Палате Србије, гдје се одржава скуп, у знак протеста због тога што питање реситуције није још ријешено у Србији.
Они су истакли да је нереално усвајање закона о денационализацији до краја године.
