БЕОГРАД – Данас се навршавају четири године од смрти бившег предсједника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, који је преминуо у притвору Хашког трибунала, гдје му је суђено за ратне злочине и злочине против човјечности на Косову и Хрватској и за геноцид у Босни и Херцеговини.
Хашки процес, прекидан више пута због Милошевићевог лошег здравственог стања, трајао је четири године, а окончан је његовом смрћу у 64. години.
Милошевић је рођен 20. августа 1941. године у Пожаревцу, гдје је завршио гимназију и матурирао 1960. године, а дипломирао је на Правном факултету у Београду 1964. године.
На првим вишестраначким изборима у Србији, послије Другог свјетског рата, децембра 1990, изабран је за предсједника Републике Србије.
Исте године, на оснивачком конгресу СПС-а, изабран је за првог предсједника те странке настале уједињењем Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије, а на челу странке је био до смрти.
На пријевременим изборима, децембра 1992. године, поново је изабран за предсједника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је предсједник Савезне Републике Југославије и по функцији члан Врховног савјета одбране СРЈ.
Милошевић је предводио делегацију у којој су била по три члана из СРЈ и Републике Српске на преговорима у Дејтону (САД), у новембру 1995. године.
Тада је у име делегације парафирао Споразум о миру у БиХ, познат и као Дејтонски споразум, који је, затим, потписан децембра 1995. године у Паризу.
Десетогодишња владавина Милошевића завршена је крајем 2000. побједом удружене Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима за председника СРЈ.
Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године оптужницу против Милошевића, која је објављена два мјесеца након што је НАТО почео да бомбардује СРЈ.
Била је то у историји прва оптужба Међународног суда против активног шефа једне државе за ратне злочине и злочине против човјечности.
Ухапшен је 31. марта 2001. године, а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године.
Милошевић је тврдио да је неко у Хагу предузимао „активне и смишљене кораке” да уништи његово здравље и да су, с циљем да се то прикрије, судије тог суда одбиле да му дозволе да оде из Хага на лијечење на кардиоваскуларну клинику у Москви.
Док су и многи блиски сарадници бившег предсједника, као и медицински стручњаци, повјеровали у „теорију” о тровању, тужилац Трибунала је током суђења више пута тврдио да Милошевић манипулише својим здрављем одбијањем да слиједи прописани љекарски режим.
Његово тијело допремљено је из Хага у Београд 15. марта 2006, а наредног дана је било изложено у Музеју „25. мај” у оквиру музејског комплекса на Дедињу.
Истог дана више од 50.000 његових присталица се окупило испред Скупштине СЦГ у центру Београда, гдје је на покривеној бини био изложен ковчег са његовим посмртним остацима.
Сахрањен је у Пожаревцу, у дворишту породичне куће, гдје ће данас, поводом годишњице његове смрти, представници СПС-а и Удружења „Слобода” положити вијенце.
