БУЕНОС АЈРЕС – Аргентина, коју је прије девет година због строгих мјера штедње потресала лавина насилних протеста, поручује Грцима да не слушају Међународни монетарни фонд.
“Гледала сам на телевизији призоре из Грчке и људе који нападају банке. То ме је умногоме подсјетило на Аргентину 2001. године, са истим рјешењима која су понуђена за излазак из кризе, а завршена су економском катастрофом”, каже предсједник Аргентине Кристина Фернандес де Кирхнер.
Од када је избила грчка криза, учестала су поређења са оном која је 2001. године задесила Аргентину.
Тада је ММФ, због престанка отплаћивања дуга од 95 милијарди долара, Аргентини наметнуо строге мјере штедње, што је изазвало лавину насилних протеста.
Иако је 2005. године Аргентина отплатила цијели дуг, власти те земље тврде да су научиле тешку лекцију и да је њихова привреда у много бољем стању од када не мора да слиједи упутства ММФ-а. Многа банкротирана предузећа, која су 2001. године преузели радници, биљеже раст производње и запослености, а помаже им и влада.
“Грцима поручујем да могу да ријеше кризу. Постоје вриједности које нису записане у књигама нити их неко може наметнути”, рекао је радник Хорхе Лопес.
Ипак, аргентински модел није могуће примјенити у Грчкој, која мора да поштује строга правила Европске уније и еврозоне. Штедња је зато неминовна, као и наставак протеста.
Главни грчки синдикати заказали су генерални штрајк за 20. мај. Посљедице економске кризе осјећа цијела земља, а највише туризам. Само у Атини отказано је 20 хиљада резервација.
Присталице Комунистичке партије и чланови синдиката јуче су поново захтјевали од владе да одустане од мјера штедње које ће, сматрају, умањити повластице за најсиромашније.
“Влада мора да одбаци ове мјере и усвоји нову политичку платформу”, сматра један од демонстраната.
Став демонстраната је да раднике, пољопривреднике и запослене са малим примањима чека црна будућност.
“Удавиће нас капитализам, банке и монополи, као и Европска унија и ММФ”, реако је један демонстрант.
